Постоји гомила бендова, мање или више квалитетних. Да би се издвојили из те гомиле, многи се одлучују за крајње ”интересантна” имена. Најбоље би било такве бендове игнорисати, јер како ћеш себи да објасниш због чега слушаш неке људе који су толико прсли да се назову, рецимо, Нежни Далибор.
– Е, нашао сам много добар бенд, одушевљен сам!
– Како се зову?
– Данилов доживљај Беча.
– Одјеби.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Стомак беле боје чији се слојеви преклапају по задњој гуми Урсуса на коју је наслоњена, гумене чизме са свежим мирисом свињске балеге и образи румени попут круњача који вришти мељући куруз под чардаком. Коса која мирише на свих 5 литара шампона од брезе, и један поглед у коме се огледа читаво газдинство и сав мираз који те чека.
– Мала, изгледаш ми баш здраво.
– Здраво.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Stvorenje sa natprirodnim moćima iz latinoameričkih serija koje se pojavljuje u obliku kipa ispred kog zalizani junaci i sisate junakinje prolivaju hektolitre suza jadajući joj se nad svojom surovom sudbinom.
Ispada da ima veće moći od svih svetskih bogova zajedno, jer ne postoji pozitivac u seriji kome molitva nije uslišena i negativac koji nije kažnjen za svoja nedela. E sad, misterija ostaje da li ona njih kažnjava zbog svojih nedela ili zbog toga što je ne posećuju tj. ne idu u crkvu.
Ipak, lep je osećaj kada na kraju serije saznaš da su Franku izrasle obe noge, Pablito oživeo, Rubenita nekada poznatija kao Gabor postala vrsna lepotica, a Himena izgubila nevinost sa onim slatkim konjušarom. Na taj način se vrši neka vrsta supstitucije, jer se negativci koji nekada nisu bili hendikepirani, ružni i siromašni sada to postaju, a čak postaju i dobri. Čak idu i u crkvu da plaču, tako da je pitanje vremena kada će i kod njih sve biti kako treba. Na taj nacin svi su na kraju serije srećni i ne ostaje gorak ukus u ustima i da ispadne da je Devica bila previše surova prema nekom.
Dobro, ima slučajeva npr. kada je Gabrijela iz “Vrele krvi” bila živa zakopana ili kada su Maura iz “Zabranjene ljubavi” izujedale pčele-ubice, ali to su zanemarljivi slučajevi i moraš biti veoma zao da ti se to desi.
Lepi Boki: Izvinite, je l’ slobodno?
Devica od Gvadelupe: Uđi,sine. Oš’ dim?
LB: Hvala, izbegavam duvanski dim, mozda ste čuli da sam doneo ovaj zakon…
DoG: Čula sam, zato sam prešla na vutru, tako da ovo nije duvanski dim retardu. Kaži šta ćeš, samo budi kratak počinje mi Lea Kiš jos malo.
LB: Ovaaaj, ako biste mogli da mi sredite da mi još ovaj put narod poveruje pa da pobedim na izborima i neću vam vise dosađivati.
DoG: Ček’ da vi’m šta vele karte. Auuuuu, Boki sinko, mnogo si bre lagao, pa što ovoliko sveca mu jebem, a? Ajde za onog Mlađu me ne čudi nego i dobro dete Božu iskvariste. Uffffff… Aj još ovaj put, ali moram simbolično da te kaznim bar, ne ide da mi tek tako odeš. Ae sređeno, moš’ da ideš.
LB: Hvala vam i izvinite ako sam vam oduzeo vreme… IJAOOOOOOOOOO NOGA! BOZE HENDIKEPIRAN SAM, NIKADA VIŠE NEĆU MOĆI DA IDEM!REKLI STE SIMBOLIČNO?!?!?!?!
DoG: Sta se tripuješ šabane, kaznila sam te uganućem samo, kaži da si pikao basket. A za onu tvoju stoku ćes lako, samo im pusti “Farmu” ili neko drugo sranje i biće ti oni mirni ko’ bubice, puca njima tuki za sve ostalo. Kad ti ja kazem (mig-mig)…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Izraz koji koriste istinski gurmani. Znači dodati na jelo neki prilog kome tu možda i nije mesto, koji možda holesterol spiči do nivoa koji ledi krv u žilama Dr. Filguda, ali koji opet daje neki šmek, i neopisivu sreću sladokusca.
Jednostavno, one situacije kad na sarmu staviš majonez, ili kad na petu pljesku koju jedeš na prvomajskom uranku staviš četiri centimetara debeo sloj pavlake.
-Daj mi malo onaj saft što ostao u tepsiji da preplašim njime ovu ćufticu.
-Koji saft, Blagoje, to sve zejtin, jesi ti normalan?
-Daj malo moče da zaplašim ovo rebarce…uf …tako, tako..
-Sve si ga ‘pokvario’ sad,Momo…najeo sam se ko stoka, ali mi oči gladne kad tako lepo nafiluješ. Sad ću ja ovo belo meso malo da zaplašim pivom…tako i Džejmi Oliver radi, gled’o ja.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.
– Uf, što je dobra! Ma šta kurac Milka, najlepše želje su zakon!
– Nego šta! Odlomi mi jedan red!
– Drž’! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih…
– Ćut’! Ide neko, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo!
Kuc kuc
– Napred!
– Zdravo deco, gde vam je mama?
– Zdravo teta Goco. Nije tu,:mljac: otišla je kod babe.
– Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav?
– Jeo sam govna!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Palamuđenje kojim se bave najveće licimurštine. Ogleda se u tome da prekoravaju druge osobe za nešto što i oni sami rade. Težak mentalni zajeb. Malo stručnije rečeno, posesivno-kopulacioni poremećaj. (vole sami sebe da jebu u mozak)
-Šta bi sinoć? Kakva je mala?
-Pa ono, šta da ti kažem…
-Haha, nije valjda izvadila tuki?
-Ne zajebavaj bre, ok je sve. Nego sinoć smo izašli prvi put, skoro se tek upoznali, i na kraju se po’vatamo. Ko bi rekao da je takva…
-E nađem ti se tetki golokur među nogama, pa nije se ‘vatala sa Dejanom “Super Dekijem” Pantelićem, nego s tobom! Što si bre tako sagoreo po glavi?
-Brate, pa nije to isto. Ne mo’š to da porediš.
-Nije isto zato što si smrdljiva izdrkotina, jeb’o te vaspitač.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Hit pjesma mog djetinjstva. Ko je znao, bio glavni baja ispred zgrade.
fristajla, raka maka fon, ez a raka raka raka maka fon
fristajla, sata da dor, strit for da tapa ma don…raka raka raka raka
Preuzeto sa http://vukajlija.com
7/11 sarkazma i 4/11 ironije izmiksovano u blenderu i servirano u visokoj čaši, onom ko očigledne stvari shvata na neki samo njemu razumljiv način.
– Džš, džš, džš, džš…
– Alo, seljačino, ‘ajde skini ta vrata ako možeš, za pismene piše vuci, a ti guraš k’o magarac.
————————
– Hej, zašto si skinuo gaće, ja sam došla samo na kafu? Iju, pa tebi se baš dig’o, da nećeš da me jebeš to?
– Ma jok, baš sam hteo da te impresioniram kako ću kitom da poobaram sabrana dela Dostojevskog sa police. Naravno da ću da te jebem, piše za pismene. :pokazuje na močugu:
– Ali, ja imam dečka, i ti to znaš…
– Imam i ja mozilu, pa kad zabaguje, ja uključim operu. Aj, nemoj da mi se femkaš tu, dođi na instalaciju.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Slično tendencijama u obrazovanju, i u biznisu je danas veoma važno da ime firme zvuči veoma moćno. Tako više nije dovoljno da ti se preduzeće zove “Kombinat”, ili “Drvopromet”, već mora da zazvuči nekako moćno. A šta je moćnije nego kada nasadiš na kraju naziva sufiks “eks”.
Interesantno je u tom smislu da kako je rastao broj firmi sa tim sufiksom, tako se uopšte u zemlji povećavao broj trange-frange preduzeća.
A: Maćori, hajde da smislimo neku prevaru!
B: Šta si mislio, brate?
A: Nemam pojma, moj ćale živi tamo u Pripizdini i šef je zemljoradničke zadruge. Kaže zadruga pukla, nema više ništa, samo neko đubrivo, koje ionako daju seljacima za dž. Pa ja nešto mislio da odemo tamo, osnujemo preduzeće za posredovanje u restruktuiranju i prodajemo to đubrivo…
B: Brate, sve kul, samo što bi seljaci kupovali od nas, kad ionako mogu da dobiju za džabe!?
A: Pa, maćori, budi kreativan. Možemo da kažemo da donosimo unapređenje kvaliteta rada, kompjuterizovanu proveru kvaliteta i prisustva aflatoksina, pa ponesemo šatro naša dva laptopa, nešto malo čukamo i onda prodamo…
B: Opako matori. Kako da nazovemo preduzeće…
A: Kontam nešto… “Đubreks”
B: Do jaja!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kreneš tako da razmišljaš. Razmišlja ti se. Iz čista mira. Nemaš pametnija posla. Jutro, ti besposlen, majka opet gunđa kako si čarape razbacao po podu i ništa nisi uspremio. Odmahuješ rukom, dok po frižideru tražiš sendvič od juče. Našao si ga, izlaziš iz stana, odmotavaš celofan dok krećeš preko ulice. Dok prelaziš ulicu, auto te zamalo pregazi. Vozač u odijelu kreće da viče na tebe. Ti samo odmahneš i nastavljaš dalje.
Kreneš tako da razmišljaš o današnjoj nadnici. Dobra dana u zla gospodara. Ko će još crnčiti 10 sati danas? Tako ti i treba, kad nisi upisao faks. Ne, žurke su bile bitnije i upravo sada shvataš zašto je sve tako loše ispalo. Nema veze, dobro si se proveo, biće valjda nekad bolje. Pa da, nećeš valjda čitav život da crnčiš na mješalici, zar ne? Dok šetaš ulicom, ugledaš jedan par, srećan par kako šeta.
Kreneš tako da ramišljaš o njoj, i o svemu što nisi rekao. O svemu što si joj rekao. I o njenom šamaru one večeri kad si se pijan ispovraćao na njenu crvenu haljinicu. Put te navede kraj njenog stana, sjetiš se nekih lijepih trenutaka iz srednje. Kreneš da joj pokucaš na vrata i staneš. Eeej, pa ona je udata žena. Ima dvoje djece, muža inžinjera, a i sama je diplomirani ekonomista. Šta ona ima da priča sa glupim fizikalcem. Nastavljaš dalje. Vidiš par beskućnika.
Kreneš tako da misliš o nekim bezveze stvarima i shvatiš da živiš dobro. Moglo je biti i gore. Mogao si da završiš na ulici, ali nisi. Ma… Iz ove perspektive, ulica i nije loša. Ma ko zna. Ko zna kako je sve trebalo da se desi. Ko zna… Staješ.
Kreneš tako i nestane ti zemlja pod nogama dok te u naručje dočeka ledena voda.
RTS 1:
– Dobro veče, ovo je drugi dnevnik Radio Televizije Srbije, moje ime je Petra Cvijić. Trenutno imamo situaciju na Pančevačkom mostu, gde se nalazi naš reporter Mile Novaković. Mile, da li se čujemo?
– Da, Petra, evo, upravo stojimo nedaleko od mesta zbivanja. Naime, jedan mladić je danas došao na most, prema očevicima, stajao tu još od pre podne. Jedan od njih je pozvao policiju, oni su došli, međutim, mladić i dalje stoji nepomičan. Trenutno mu prilazi jedan od policajaca iz pregovaračkog tima i… O Bože… Upravo je skočio u Dunav. Spasioci su već krenuli po njega, ali… Vraćamo se sa najnovijim informacijama uskoro. Sa Pančevačkog mosta, Mile Novaković.
– Hvala Mile. Nadajmo se da je mladić dobro. U ostalim vestima, gledaćete…
Preuzeto sa http://vukajlija.com