Savesno i pošteno obavljati posao sudskog prinudnog izvršitelja.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pozdravna psovka
Način na koji neki ljudi iskazuju neizmjernu sreću što su posle dugo vremena vidjeli dragu osobu.
Lik 1: Pa sve ti jebem… Mile jesi li to ti?
Lik 2: Ooo, Pero…pa jebeš mi mater ako sam te prepozno!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bezobrazna
Туцана. Паприка.
– Лепи, шта ћеш од прилога?
– Кечап, павлаку и лук.
– ‘Ош и ону безобразну? Свежа, јуче стигла?
– Знам, јео сам је синоћ и НЕЋУ! Имао сам електричну столицу јутрос, сачекаћу до прекосутра да мало излапи.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Skala od 1 do 100
Merna skala koja se najčešće koristi van svog definisanog opsega.
– Reci mi iskreno, na skali od 1 do 100, kako mi stoji ova haljina?
– 1000, dodaj mi pivo i podmetni taj tabure pod noge da mi malo krv procirkuliše.
——————————————————————————————–
– Vidi kakva riba, matori!
– Auu, na skali od 1 do 100 vez’o bih je lancem za nogu od kreveta, ne bi napuštala naše ljubavno gnjijezdo narednih 20 godina.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Izliv poverenja prema kasirki/prodavačici
Fetiš za određene osobe, iz neobjašnjivih razloga.
Bakica ( Odaje tajni recept): I tako, pravila sam uštipke sa šipak džem, a danas mi dolazi unuka sa nekim drugaricama ima da im pravim palačinke, ali one MOJE, sa tri jaja malo vode brašna, 2 kašike šećera u zames, ulja tri kapi, da se ne lepi za tiganj, tajni sastojak malo soli, i margarin ovaj, dobro jutro..
Nadrkani kretenoid ( biznismen): Zvrrrr.. Alo! Đe si ti mrčo? Šta kažeš, 100 kila, a? Pazi, da tu robu doneseš tu i tu, kako smo se i dogovorili, nemoj da te sanjam! Ako nešto zajebeš ima da te ubijem sa onim mojim pištoljom, magnumom 357 dobro CZ isti kurac, u svakom slučaju to ću ja da prodajem lično, da milion dinara, to jes evra, jeste, oću, bemveom dolazim, a možda i poršeom, videću… Aj mrčo moj! Ljepotice ( kasirka), šta mi radiš ti?
Radnik: Zdravo, kako ste vi? Aj probajte ovu karticu… Neće, aj ovu… Ajoj. A na ovoj bi trebalo da ima 500 din.. Neće, a.. CCcc.. Plata nije legla jebi ga, kako bre oni misle da narod živi sa 20 iljada, bre radim ko konj tu i tu, a plate nema li ga nema, em kasni… Aj evo imam nekih 1000 din, zadnje u novčaniku, i to čuvam za ne daj bože… Jojj zemljo Srbijo…
Osnovac: Teto dajte mi cigare. Ti pušiš?! Pssst, eno mi ga tata, ne sme da zna! Ok ( teta namiguje).
Klinac: Dajte mi za voliko para krem bananica! Marko sine šta su ti rekli da kupiš? Pa hleb i mleko, ali ja ću im reći da je nestalo, a vi mi dajte krem bananice. Evo ti hleb, i pet bananica, a ti reci da je mleko nestalo. Fala vam komšinka.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ljudi koji stoje na ulazu u šatru
Ако имало држиш до себе и сматраш се правим домаћином и патриотом, посећујеш манифестације попут вашара. Ако не, прво мораш да схватиш шта је то вашар, панађур, кирбај или како се то већ зове у твом селу. Твоје село нема вашар? Дабогда ђецу за лактове водили.
Не, вашар није леп народни обичај и место где је пожељно повести целу фамилију као да идете на Дејвис куп у Арену, обучени у одећу за славу. Бар не последњих дездваес година. Јер то више није више бенигно и безазлено окупљање припадника једне етничке скупине у порти православне цркве где се врши трговина бозом, лицидерским срцима и, да је среће, тамнопутим робљем. Па добро, можда јесте, али до раних поподневних часова док се не сјате дивље хорде малинара и дрвосеча. Хардкор момака. Онда нема места зајебанцији – кући, намири стоку, слагалица па Аранђел. Управо та екипа је битна за ову причу јер се овде прича о шатри, незаобилазном елементу таквих хепенинга.
Шта је шатра? Шатра је угоститељски објекат у коме те конобар пита “Штаћеш” уместо “Изволте”. У очима неког архитекте јако једноставан, прост као и наш човек, домаћин. Велико парче цераде са неколико шипки које служе као носећа конструкција и хладњачом иза. Не шатор. Тако кажу педери. У шатри столови. Али не као кад је свадба или некада давно испраћај. Битан је распоред столова, јер у овом случају столови нису спојени, већ сваки стоји за себе. На породичном весељу под шатром седе људи блиски, међусобно вољени. На вашару је друга ствар, ни са ким не делиш симпатије и свакога гледаш као свог потенцијалног убицу, а са својим убицом не седиш за истим столом осим ако си за то потписао код матичара. Други битан елемент под шатром је бенд који у свом имену има реч бенд са женским вокалним солистом која није прошла аудицију за Звезде Гранда, већ је отерана са позорнице после прве строфе. Дакле, ужасне вокалне способности. Ако ти не ваља, иди у неки фенси ресторан па слушај Оливеру Ћеху или тако те скупље курве. И трећи, најбитнији елемент без кога би вашари нестали брзо попут половина куваних јаја на овалу са предјелом – гого секулић играчице. Госпођице без новаца, срама и рецептора за хладноћу у кожи (или како се то већ зове) јер одлично подносе све временске услове оскудно обучене, као да су пиле антифриз. Е, оне су те које су кључне за ово писаније.
Ако си икад био у таквом угоститељском објекту, (мого си да прескочиш довде јер сам објашњавао овим урбанима шта и како) сигурно си приметио једну појаву која мене изузетно иритира, а виђа се изнова и изнова. Дакле, неке скупине људи који стоје на улазу у горепоменути објекат. Да те подсетим, куцај “rumski vasar 3 decembar i rumske mesalice” у јутјубу. Да се не мучиш, јер знам каква си ленштина, ево ти линк. Е сад, какви су то људи? Као што видиш, одређене старосне доби, обично адолесценти. Момци из руралних подручја, са сома кинти у џепу, донираних од стране родитеља уз речи “Ево сине проведи се нађи неку женску прцај тако сам ја кад сам био млад а и после мало јебига немој рећи мајци”. Обучени у пазарске фармерке и ариљске дуксеве и боди мајице. Са трибалима. У оба ушеса минђуше са цирконима, у коси онај гел Макси рози, на паркингу остављен кинески скутер. Са трибалима. Пошли су са мишљу “Ајмо мало, биће пички, јебига.” Ниједној нису пришли, немају никакву жваку и једноставно нумеју. Онда се сете: мајку му јебем има тамо подшатром код Шкемпа неких фукси што играју и дају пичке одма, само једва чекају да им приђе нешто скурцем, то бре све Венди до Вендија. Дођу пред шатру, а тамо већ нешто чека двадесетак истих таквих паћеника. Сконтају да је ваљда скупо пиће, а фуље још скупље. Ђеш давати 200 динара за пиво кад има за шесет испред Мечкине продавнице. Препушташ пипкање ужеглих, знојавих спојлера који се тресу на телу неостварене фризерке, професорке социологије или раднице у металоглодачкој индустрији маторим нежењама, малинарима и дрвосечама као и локалним шверцерима док шатра зврји полупразна. Кисело грожђе, јебига.
Не буди лик који стоји на улазу, уђи унутра, испипај гениталије распале играчице и газдине жене. Побиј се, заврши у неком каналу са ранама од крампа. Не буди просечан Србин који је остао без муда под утицајем јудеомасонских педера са В92 јер ћемо сви једног дана жалити што нам се немож дић курац и што Хрвати боље јебу.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Separatisanje
Samovoljna izolacija i izdvajanje od ostatka društva. Izraz je prvu širu primenu našao u bivšoj JNA, u modu ponašanja vojnika albanskog porekla, iliti Šiptara.
Uvek su se izdvajali u grupice i izbegavali mešanje sa ostalim narodima i narodnostima na odsluženju vojnog roka.
Skupe se na izdvojenu gomilu, ćućore nešto na maternjem jeziku i slušaju Radio-Prištinu.
Zanimljiv je podatak da je Radio-Priština (bar u to vreme) imala najjači predajnik na Balkanu. Čak su je i na karaulama Slovenačko-Austrijske granice mogli hvatati. Slučajnost?
-Ej momci, dobio sam izlazak u grad.
-E jesi grebo, alal ti vera!
-Aj ne kenjaj, nego reci jel treba nekom nešto da donesem?
-Ma ništa ne treba.
-Si siguran?
-Eventualno neku Pan Erotiku. Da se malo separatišemo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bolje malo pivo nego veliko hvala
Izraz koji se najčešće koristi kada sagovorniku želite da stavite do znanja da bi bilo lepo da zahvalnost za trud koji ste uložili da mu pomognete bude materijalizovana makar nečim tako simboličnim kao što je malo pivo. Može se koristiti i u širokom spektru drugih situacija – od uzrečice i poštapalice pa sve do životne filozofije.
– Brate, hvala ti ovoliko…
– Hm… Bolje malo pivo nego veliko hvala….
– He he, pa ono jes’.
– Pa da…
(muk i neprijatna tišina…)
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vicevi dana, odabrani vic dana za 2014-10-30
Policajac pita kolegu:
– Koliko je sati?
– Pet i pet.
– Budalo, mogao si mi odmah reći 10!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Vicevi dana, odabrani vic dana za 2014-10-29
Šta radi učitelj kad Čak Noris zakasni u školu?
– Ustane i izvini mu se što su svi došli ranije!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/