Šok-faktor začin pridodat na uobičajena (ne)dela. Možeš ti obožavati isti pol, zlatne tuševe, satanističke rituale, polivati se benzinom sa upaljačem u drugoj ruci, ali ako to nisi radio “na sred Terazija”, nego negde u širem centru grada, ili u provinciji, onda je to sasvim normalno i beznačajno, baš kao da si sve navedeno počinio u svoja četiri zida.
– Gosn doktor ministre, bila je rano jutros saobraćajna nesreća, neko je pregazio Audijem pet maloletnika i pobegao sa lica mesta.
– Pa dobro, standardica. Regularni uviđaj, pa ako ga nađete, nađete. Ukoliko narednih dana ne dođu porodice da protestuju, onda cimanja bez.
– Ali to se dogodilo na sred Terazija!
– Ouuuvaaauuu! Alarmirajte sve medije, sazovite mi konferenciju za štampu, iscimaj onog malog što mi je pisao doktorat da mi sastavi govor, pošaljite snimke sa svih kamera u CIA, FBI, FSB, Interpol, Mosad i Emaj Siks! POZIVAJU SE SVE KARTE!
————————————————–
– Srce, baš te želim, sadodmasad, a daleko smo od kuće.
– I ja tebe. Eh, zašto više nema onih kabina za fotografisanje nigde?
– Ima jedna u blizini, ali meni već ulazak u njih deluje upadljivije od seksa na ulici, a znaš da ne sme niko da nas vidi.
– Ma kad ulaziš, još i vidiš gleda li neko, problem je publika koja čeka kada skloniš zavesicu.
– Zaboravi, kontam da je manje upadljivo da to uradimo na sred Terazija.
Preuzeto sa http://vukajlija.com