Pita plavuša crnku:
– “Kako je završila utakmica Dinamo-Hajduk?”
– “0:0.”
– “A prvo poluvrijeme?”
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Ponedeljak, 2. Mart 2015.
Vicevi dana za Ponedeljak, 2. Mart 2015.
Red ispred lekarske ordinacije.
Izašao lekar i počeo da odmerava pacijente. Jedna Ciganka sa kraja reda iskorači i
obrati mu se:
• Doktore, ja imam pečenje!
• Uđi unutra. – kaže on.
Kad je Ciganka ušla, lekar je upita:
• Gde ti je pečenje?
• Doktore, mene peče dok pišam.
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Ponedeljak, 2. Mart 2015.
Zašto muškarci poslje 60.godine puštaju trbuh?
– “Dižu spomenik palom borcu!”
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
2001: odiseja u svemiru
Oh my, God….It’s full of stars…
je svakako jedna od najmisterioznijih rečenica koja je ikad izgovorena na filmu. To je ujedno poslednja rečenica koju glavni lik Dejvid Bouman izgovara u svom ljudskom obliku.
Odiseja u svemiru je dokaz kako temeljan rad može iznedriti vrhunsko remek delo kome se malo šta može zameriti. Artur Klark, pisac scenarija je u svojoj knjizi “2001, izgubljeni svetovi” izneo čitav proces nastanka ovog filma i tu se može videti kako su autori (A. Klark i Stenli Kjubrik, režiser) u suštini mukotrpno dolazili do onakvih filigranskih rešenja.
Cela priča je u stvari zasnovana na klarkovoj kratkoj priči “Stražar” u kojoj ekspedicija vanzemaljaca dolazi na Zemlju u vreme praistorije i sve što tu može da vidi su životinje od kojih jedne imaju kandže, jedne kljove, jedne oklop i majmuni koji nemaju ništa pa samim tim i izumiru jer ne mogu da dodju do hrane. Vanzemaljci inače lutaju svemirom i pomažu vrstama sa iole šanse za razvoj, da se usavršavaju i stvore neku civilizaciju. Na zemlji toga nema ali vodja ekspedicije ipak medju onim izgladnelim majmunima primeti jednog koji noću kad se sve utiša sedne na jedan kamen i uporno gleda ka mesecu. Vanzemaljac oseti dozu simpatije prema toj jedinki koja logično dobije ime Gleda-Mesec i ipak odluči da ovoj vrsti ostavi neka početna znanja za dalji razvoj.
Prva ruka scenarija je bila nastavak ove priče gde je ljudska civilizacija trebala da završi na Jupiteru gde ih već milenijumima čeka isti onaj vanzemaljac zadovoljan što je nekada davno ipak učinio pametan izbor.
Kroz dalji razvoj priče Klark i Kjubrik su ipak postajali svesni da, ako žele da naprave remek delo, moraju da se odreknu eksplicitnog prikaza vanzemaljaca i vanzemaljskih svetova i da bi bilo najbolje kad bi sve ispričali kroz simboliku. Rezultat svega toga je npr. onaj famozni monolit koji je majmunima doneo mudrost umesto nekakvog karikaturalnog vanzemaljca kao i ona čuvena psihodelična sekvenca kad D.Boumen leti kroz zvezdano polje da bi na kraju završio u hotelskoj sobi u kojoj se odvija njegova ubrzana transformacija u neki novi oblik života. Na taj način približili su se svim cepidlakama ovog sveta, hoću reći, svako može da ga tumači na svoj način. Religiozno orijentisani u monolitu mogu da nadju simboliku Boga. Filosofi pak mogu da shvate to kao neku apsolutnu mudrost, naučnici opet verovatno imaju neko treće stanovište i tako dalje. Isto važi i za hotelsku sobu. Prikaz vanzemaljskog sveta bi samo unazadio celokupni utisak filma tako da je i ovde ostavljeno gledaocima da tumače kako kome odgovara.
Ovo je u stvari najjednostavnija moguća priča. Priča o čovekovoj borbi za saznanjem, od momenta kad je kao evolucijski autsajder prevazišao svoja ograničenja pa do tenutka kad se vinuo daleko od svoje matične planete koja mu ipak jedina omogućuje biološki opstanak pa do momenta kad zahvaljujući tom hrabrom koraku čovek nastavlja egzistenciju u nekom novom savršenijem obliku života, kao dete-zvezda. Oh, my God! It’s full of stars!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Predsednik skupštine stanara
Gazda
Te betonske zidine kojima gospodari, građene pre 50 godina, a u kojima on živi već više od 70, predstavlaju neku neraskidivu vezu između njega i ostatka sveta, neki Jin i Jang, te neke munje…. Pomenuh neraskidivu vezu… K’o u hemiji H2O ili H2SO4 bez 2 vodinika, tako se ni jedna obična zgrada ne može zamisliti bez njega, dugogodišnjeg lidera, Bogoca stambenog života.
Što bi se sporckom terminologijom reklo…. KAPITEN! I više od kapitena….. ŠEF STRUČNOG ŠTABA! Ili možda čak i Predsednik Saveza. Šef, nema mu ravnog. Uvek drži sve konce u svojim rukama i ništa ne prepušta slučaju. Nakon prve pobede, na prvim izborima za predsednika zgrade, tu titulu ne prepušta nikome, suvereno je drži u svom posedu. Jednom je samo bio u grčevitoj borbi da je izgubi, al’ je ipak pobedio zadnjim glasom, u zadnjoj stotinki, k’o Felps Čavića onomad u Pekingu.
Simpatični starac, koji celu zgradu poznaje bolje nego svoj stan. Izlepio po zgradi sve one moguće papire o kućnom redu, ponašanju u zgradi, ponašanju u liftu i ostalo. Interfon urađen perfektno, svima pravio tablice sa kaligrafski ispisanim prezimenima i + svetlo da može da se čita kad padne mrak. Zna napamet po 450 brojeva svih mogućih institucija iz Belih i Žutih strana i još poseduje preko hiljadu i po Vizit karti ako dođe do problema nekog u zgradi. Kaže čovek: Zlu ne trebalo!
Odnos sa stanarima – skoro k’o sa zgradom, savršen. Saćete reći: “Pa taj brate orgazmira na zgradu!”, al nije, gospodin drži samo do njenog ugleda. (ASAM NAPISO OVO JEBOMEPAS) Naiđe u visokom prizemlju na prizor kako komšija Ratko bambusa komšinicu Suzanu sa 2. sprata, kaže: Malo nas je, al’ smo govna! Razvali je, dobro je to za natalitet! Svima kaže “Dobar dan”, a poštaru i po dva put. Izlepio po spratovioma “Zabranjeno pušenje”, puši na svakom po jednu-dve dnevno. Kaže: Može mu se! Jbg, jer je on glavni….
Sve poslove obavlja sam. Pomoć prihvata, al’ jako retko. Trči, juri, žuri, jebiga neće se u Gradskom stambenom spisak stanara sam sastaviti. Na zimu čisti sneg, ima 4 lopate u podrumu, ostalim godišnjim dobima prati Grend Slemove i dere se na Đovaka kad zasere stvar. Kod lekara ide redovno i ako je zdrav ko dren, u formi k’o da ima dvajespet, a ne 85 godina.
Sluša Pink jer mora zbog žene, dominira u šahu, kartama i jambu, uživa u životu i bole ga kurci za politiku. On je svoj režim zacrt’o i sproveo u zgradi i to je njemu najbitnije.
Ostaće na tom činu još bar jedan predsednički period, 4 godine, to je sigurno, a možda i više, ako ga smrt u tome ne spreči. Mada i kad se to desi, on će i na onome svetu biti to što je i sada, VEČITI PREDSEDNIK SKUPŠTINE STANARA!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Najslabija karika
Mortus pijana osoba koja remeti igranje u kolu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vicevi dana za Nedelju, 1. Mart 2015.
Vozacka
Policajac zaustavlja plavusu i kaze:
– Vozacku dozvolu molim!
Plavusa:
– Sta je to?
Policajac:
– Pa tu je vasa slika.
Plavusa trazi po torbi i ne nalazi pa pogleda u retrovizor i vidi sebe pa otkinu retrovizor i dade policajcu!
Policajac ugleda sebe pa rece:
– Izvinite nisam znao da smo kolege 😀
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vicevi dana za Nedelju, 1. Mart 2015.
Mlad mornar, prvi put na
brodu i nakon nekoliko provedenih sedmica na plovidbi oseti potrebu da nešto kresne.
Primetio kapetan da se sa njim nešto dešava i upita ga za problem. Mornar mu se poveri, a kapetan njemu prizna kako su svi u početku imali sličan problem, ali su našli način kako to da reše. Upita kapetan mornara:
• Vidiš li ti ono bure tamo, preko, na brodu?
• Vidim! – odgovori ovaj.
• A vidiš li onu rupu na buretu?
• Vidim!
Pa će njemu kapetan:
• Idi do bureta i jebi u onu rupu!
Posluša ga mornar i učini to, i iznenadi se kako to bi dobro. Sav sretan i zadovoljan ode do kapetana da se zahvali i usput ga upita koliko se često to može koristiti. Kapetan mu kaže da može svaki dan, osim petkom. Na to ga mornar upita:
• A zašto ne i petkom?
A kapetan mu odgovori:
• Zato što je u petak na tebe red da budeš u buretu.
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vrsni poznavaoci sedme umetnosti
Totalni zaluđenici filmovima. Ljudi koji su u stanju da tri sata raspravljaju o filmu koji traje sat i po. Ne podnose većinu holivudskih ostvarenja (pogotovo novijih) i znaju tačno da ih razlikuju od njujorške škole. Bez greške u akcentu nabrajaju sve režisere azijske alternativne kinematografije. Ne priznaju listu od 250 najboljih filmova svih vremena na imdb-u, jer plebs koji glasa nema blage veze o filmovima. Ali zato oni znaju. Razumeju svaku simboliku i skrivenu poruku. Čak i ono što je režiseru promaklo- oni vide. Nakon prvih pet minuta filma mogu da predvide kraj. Kada gledaju film u društvu, zaustavljaju ga na svakih dvadeset minuta da bi se raspravljali. Umesto kokica i grickalica, jedu čips od kelerabe.
Ovi nesuđeni režiseri su naši budući ekonomisti, menadžeri, pravnici, itd.
– Recimo, meni je mnogo bolja verzija Solarisa od Tarkovskog, nego od Soderberga. Ima mnogo više dubine i misaonosti.
– Slažem se. Mislim i da je više nalik Lemovoj knjizi. Ali, ta simbolika Tarkovskog je genijalna! Ono kad pada kiša u zatvorenom prostoru! Jasan znak da je iluzija.
– Tako je! I detalji. Npr, ona slika što se pojavljuje u tri kadra, “Lovci na snegu” jasno ukazuje na otuđenost i hladnoću svemira…
Neko ko se slučajno našao u društvu: A je l’ gledao neko Foresta Gampa? Super film! On je kao retard, al’ mu sve ide od ruk (prekinut mrkim pogledom od strane ostalih)
Preuzeto sa http://vukajlija.com
draškati
Nadraživati kitu s milinom i diskretno. Prelazna faza izmedju češanja i drkanja a češće do drkanja ni ne dolazi jer se uglavnom obavlja u situaciji u kojoj bi drkanje bilo neumesno a draškanje je sasvim na mestu jer ne zahteva da se kita izvadi iz gaća, npr. u gradskom prevozu, u gostima kod rodjaka i sl.
Preuzeto sa http://vukajlija.com