Po narodnom predanju starom više decenija, studijama stotina članova Medicinskog fakulteta u Bolonji, zaključcima najuglednijih psihologa, sociologa, neurologa; pa čak i epidemiologa, oftalmologa, urologa i onkologa uzrok svih globalnih oboljenja i zaraza je, u stvari, ljudski mozak. Svako oboljenje je zapravo na nervnoj bazi.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nije neka preterano neobična stvar, imamo je valjda svi u frižideru, u pitanju je odeljak pri vrhu vrata sa tačno onoliko udubljenja koliko nema jaja u standardnom pakovanju tako da posle mora da se nađe mesto i za kutiju. Mnogi je stoga ne koriste, mislim pregradu. Ko što rekoh sama pregrada nije neobična, neobično je to što sam pre nekoliko dana u njoj našao tri bubarusa, vizuelna autopsija pokazala je da su dvojica preminula usled promrzlina a treći je bio na samrti. Bela smrt. Strašno. Neobični neki Rusi što crkavaju već na plus pet al dobro.

Neobičnije je ipak pitanje šta koji moj tri bube u ropcu traže rano ujutro u praznoj pregradi za jaja. Nakon što sam promozgao malo pala mi je na um stara bušmanska priča o groblju slonova. To je po predanju izolovano mesto na koje stari slon, kad oseti da mu se približava kraj odlazi da umre. Ova priča je i danas vrlo popularna i retko propušta da izazove obilato curenje telesnih tečnosti iz usnih šupljina lovaca na slonovaču, bila istinita ili ne. Međutim, bube, kao što svi znamo nisu slonovi tako da teorija pada u vodu, a ako si i otišao na skrovito mesto da dostojanstveno umreš šta će ti društvo, mogao si isto tako da krepaneš i u sudoperi.

Nakon što se uz dužne počasti otarasih bubijih ostataka, latih se čašice domaće ljute da se dezinfikujem i promozgam još malo. Ovo bi možda moglo da dovede do zaključka da sam bube pojeo, međutim to nije istina. Elem, pošto dodatno mozganje nije donelo ništa novo, lakomisleno sam čitavu stvar pripisao slučaju i otišao svojim putem i sve bi to bilo sasvim u redu da se zgoda nije ponovila sledećeg jutra. A kada sam i narednog opet zatekao tri bube već sam video da je vrag odneo šalu i počeo bolje da pazim na svoje postupke, osobito uveče.

Sledećeg jutra – opet tri bube, pa majku mu kalajisanu ček da se setim šta sam radio sinoć, seo da gledam mitbasterse što sam poskidao, sipao jogurt, uzeo pola tviksa a drugu polovinu spremio u frižider kao i svake prethodne večeri… čekaj malo brate mili, ako sam svake večeri ostavljao po pola tviksa tu se nešto ne slaže, kako god obrnem račun, četiri polovine tviksa sam u minusu. Tu smo dakle, odjednom čitava stvar ima debelog smisla.

Preuzeto sa http://vukajlija.com