Пун ми те је курац! Не могу да те смислим, не могу очима да те видим, а и да сам слеп, опет не бих лакше подносио твоје присуство. Планете нам се не поклапају, погледи на живот нам се разилазе као зенице Ивана Босиљчића, курац палац, назови то како хоћеш, али мени је једноставно зло кад те видим, а кад проговориш добијем жељу да ти променим лични опис.
– Не мож’ да га свари, па то ти је. Покушао сам да помогнем, да их држим на истом месту дуже од пет минута, завршило се тако што сам скупљао комадиће кевине омиљене саксије, фала курцу па кум Страле никад није умео да гађа.
Preuzeto sa http://vukajlija.com