Тренд је да се иде у просторије са огледалима и диже изузетно тешко гвожђе. Са једним јединим циљем – да се привуче пажња женскадијама. Поштено. Али и тај већински део „сизифоваца“, који одлази у специјализоване просторије за дизање ега и скретања пажње са главе и онога унутра (ако ичега и има) на извајану, често не баш складну фигуру, нема мрву прагматизма да тај племенити циљ усмери ка нечему што ће бити сврсисходно и природно.
Дакле, мајстор може сваке недеље да привређује своме домаћинству. Прање прозора је богами подвиг. Ако дижеш из бенџа 150 000 грама пробај да опереш прозоре споља и унутра, детаљно. Све држећи се за ормане, гарнишле, зидове… Ноге су на шпорету/теа пећи/фрижидеру/лавабоу/брату… Или пробај да орибаш било шта што ти изгледа као да није прано деценијама. Оно иза ормара или кухињу. Раније си се плашио да завириш тамо плашећи се да не пронађеш сланину коју си бацио у петом разреду кад није гледао отац, јер ниси волео сланину.Ако ниси за индоор активности изађи напоље и коси траву, копај иза куће тако ће те видети она млада комшиница што је већ имала алузије на твоју шаховску таблу на леђима и признала ти пијана да нема среће у љубави па би могао да је отпратиш кући и сместиш у кревет и остала палета могућих догађаја. Нацепај дрва, сложи дрва, гледај дрва… Али ја ово и причам дрвету.
Preuzeto sa http://vukajlija.com