Prc. Moša.
Teatralni uzdah razočaranja situacijom koja je obećavala a, usled nepredviđenih okolnosti, zaršila kao potpuni fijasko.
Ugledaš tlo, proceniš da nema šansone da nije plodno. Već vidiš sebe kako ubiraš plodove, a ono zaraženo, ni korov da uspe. Ne lezi vraže.
– Matori, ko te udesio?
– Bio juče na Perinoj žurci, a tamo Mara i njen telohranitelj. Drmnem ja par ljutih da se podmažem, priđem im, šmekerski se nakezim i kažem: kad ti ovo već ne možeš da opališ, prepusti meni, ali avaj, Telohranitelj mu je samo glup nadimak. Prcaju se sve u šesn’est. Složio me ko oblandu.
________________________________________________________________
– Šta se drapaš, majmune, na javnom smo mestu?
– Zbario sam Enu konačno, mislio sa’ću joj skinem mrak, ali avaj, izgleda se aktivno pustila u promet, ima celu paletu boleščina.
Preuzeto sa http://vukajlija.com