– Pomaže bog, čudna umotana spodobo! Kak’i je ovo jeti koji kurac, Sergej?

– To vam je, druže Memedoviću, Eskim.

– Fascinantno, a znaš li ti pričat’ snjima?

– Znam pomalo, jezik im nije težak, za pola stvari i nemaju reč, recimo za zubobolju al zato imaju osamdeset i četiri za sneg i sto dvadeset i osam za seks.

– Odlično pitaj ih deder da nas ugoste dok ne opravimo ladu, baš sam ogladneo a i prijala bi mi kuvana rakija, može i taj seks ako neko ponudi.

– Odmah. Gurđaj arla mirli hej, gurđaj gurđaj, girgi jo?

– Bibiga ilanđi girgi jo kalunđi. Gurđaj hej!

– Šta veli?

– Kaže da smo dobrodošli, kraljevski će da nas ugoste.

– Tooo! Vodi nas! Jedva čekam, meze, meze, pogačice kajmak, pršutaaa…

…

– Auuu Sergej, ruski moj brate, do jaja im sve, nisam se ovako najeo još od one jurte u Mongoliji gde su nam ispekli ždrebe punjeno planinskim mrmotima. Pitaj ih svega ti šta im je ono što liči na punjeni želudac?

– Alađi girgili, gurđaj gurđaj hej?

– Durlaji kabogi, gurđaj hej barlami, girgi jo, girgi jo, burlanji ilinđi, girgi jo, girgi jo, gurđaj gurđaj gurđaj hej.

– I? Baš me zanima.

– Hmm, nisam siguran da me je razumeo, ovo što je naveo je samo jedna dobro poznata eskimska poslovica.

– Aj daj da čujem i to, ne mogu baš ni samo krkanluk da turim u reportažu.

– U slobodnom prevodu bi išlo ovako nekako: „Fokinu džigericu pojedi sam, tabane belog medveda podeli s prijateljem, kitovska muda posluži gostima“.

Маре: Брате, помагај, зајеб’о сам ствар.

Жекс: Шта си сад направио?

Маре: Синоћ затворим продавницу, узмем пазар да предам јутрос у банку… и јебига. Одем у кладионицу и уплатим све на Звезду. Рачунам, нов тренер, нема шансе да не дође, а требала ми кинта.

Жекс: И кол’ко си пук’о?

Маре: 900 евра. Па сам мислио, ако ти имаш да ми позајмиш, немам од кога другог да тражим, једино тебе и познајем у граду. Ако ме ти не извучеш из гована, газда ће ме одробијати.

Жекс: Човече, одакле ми толико, видиш који је у месецу. Ја радим два месеца за те паре, а плата тек за 7 дана. Немам, јбг.

Маре: Е, сад сам се сјеб’о. Ти си ми био једина нада, последњи хеликоптер из Сајгона. Не знам шта да радим. Шта мислиш да ја то газди лепо објасним, да ћу му то одрадити. То за њега и нису неке паре; једна фелна на његовом BMW-у кошта више. А плус то што сам паре пук’о у кладионици његовог кума; могли би они да се договоре и да то реше између себе, а?

Жекс: Нека ти то буде план Б, сети се за кога радиш. Сећаш се шта је било са оним типом што му је омлатио ретровизор на том истом BMW-у?

Маре: Сећам се, пу пу пу, далеко било. Човече, реци ми шта да радим?

Жекс: Па, објасни му, али боље поруком. Реци да ћеш вратити паре, па бегај код бабе или-кога-већ-имаш на село док не скупиш кинту.

Маре: Тако ћу и да урадим. Надам се да ћемо се смејати једног дана на све ово, али да се ми изљубимо сад, за сваки случај.