Pošli đaci na eskurziju i među njima i Perica.
Došli oni uveče i spremaju se da spavaju, Perica sedi na klupi i plače.
Dolazi učiteljica i pita ga: Zašto Perice, plačeš.
Znate učiteljice nisam navikao da spavam sa toliko dece, mene je sramota da se skidam pred njima, ne mogu, šmrc, plačljivo kaže Perica.
Dobro, kaže mu učiteljica, u mojo sobi ima još jedan krevet spavaćeš tamo, samo nemoj da plačeš.
Legli oni da spavaju, kad se Perica opet rasplače, plače suza suzu stiže.
šta je opet? pita učiteljica.
Pa znate ja nisam navikao da spavam sam u krevetu mene je strah i ne mogu da spavam celu noć, reče tužno Perica.
Dobro, dobro, ajde dođi kod mene, samo više spavaj, reče učiteljica.
Posle 10-15 minuta, Perica opet plače.
šta je sada u čemu je sada problem Perice, već iznervirana učiteljica reče.
Pa učiteljice ja sam navikao da stavim mami prst u pupak dok spavam, eto to, kaže Perica.
Dobro, ako je tako stavi meni prst u putak i spavaj više jednom, reče učiteljica.
Malo zatim.
Učiteljica: Jao, Perice pa to nije pupak.
Znam, učiteljice ni ovo nije prst, reče zadovoljno Perica.
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com
