– E sad da vidimo, prešao sam 7 znakova u drugu poruku: ovde mi ne treba razmak, onda iz ovog "eeeee" mogu da izbacim jedno "e", šta će mi toliko, e sad ako bih ovde skinuo tačku, pa ću samo da lupim veliko slovo iza, hmmm… a šta će mi ovo "h" na "hoćemo", i ajd’ ovde mi ne treba smajli, znaće valjda da se ja šalim! E tako! –

|SEND|

~ Sending 1 of 2 messages ~

– Neeeee… zaboravio sam razmak na kraju poruke… stani, cancel, canceeeel…! –

Sedi smrad sa prijateljem u kafani blizu gimnazije i posmatra školarce tek puštene sa časova. U međuvremenu se hvali prijatelju:

– e, nisam ti rekao, bio sam preksinoć sa jednom droljicom, 17 godina ali ga prima ko prava pornićarka, da si video tu tehniku

– da, da…

– ej, volim ovaj život, pa ovako se nisam provodio ni u cvetu mladosti, hehe

– da, da, nego kako tvoja deca, mani me tih sranja jebote

– milan je 8 razred, trenira tenis, a moja dušica, tatino zlato, drugi razred gimnazije, svira klavir, šta će dete, u pubertetu je, pa smo svi obazrivi da je ne povredimo, sad je najosetljivija..

– da, da, lepo

. ej bre, vidi ovu malu što prolazi, gledaj kakva bulja, ala bih je odvalio brate, uh

1.

Mama, mama, daj ovu žvaku! (znajući šta ima tamo)

-Ne može! To su one bezobrazne žvake! Kupiću ti čokoladu, evo!

Ih, ma oću žvaku.

2.

Deda: Mali, evo ti 10 dinara, idi kupi one okrugle žvake, one žute, da vidiš šta ima tamo. (namiguje)

Понедељак***

-Кево сутра је Павлу рођендан, остави ми 400 динара, треба да му купим поклон.

-Ок, и треба ви сте најбољи другари.

Уторак***

-Кево, нека девојчица болесна од церебралне парализе, дајемо прилоге за неку тамо операцију, остави ми колико год мислиш да треба.

-Важи сине, помоћићемо, знаш да сам увек за те свари, ево ти 300 динара.

Среда***

-Кево сутра 8. март, ајде ми дај паре да купим разредној поклон.

-Али сине, зар ти немаш разредног?

-Ух кево, дуга прича, мењала једна ова професорица разредног једно време, па да испадне да сам је се сетио.

-Нема проблема сине, ево ти 300 динара, доста?

-Нема фрке кево, доста.

-Е ћале, сутра 8.март.

-У јес’јебо те, ја заборавио.

-‘Ајде ми дај коју кинту да купим кеви поклон.

-А НЕ, то ћу ја, не мораш ти да се мучиш.

-‘Ајде онда бар дај да купим нешто девојци.

-Мамицу ти твоју, па што не причаш, нисам знао, ево од ћала хиљадарка.

-Хвала ћале.

Четвртак***

-Кево срећан 8. март.

-Хвала сине.

-Тата ти је дао поклон, је л’да?

-Поклон?

-Ух, нема везе, него, треба ми кинта за неке тестове, није много, само 200 динара.

-Какве тестове? Ма ‘ајде ево, нећу ни да питам, ако је за образовање, не жалим да дам.

-Хвала пуно.

Петак***

-Ћале, могу ли добити паре за излазак?

-Питај мајку!

-Кево могу ли добити паре за излазак?

-Питај оца!

-То ми је он исто рекао, нема везе идем ја овако без динара.

-Чекај, ево ти 100 динара за пиће.

-Хвала, ти знаш како сам ја скроман.

-Знам, зато те и волим.

Субота и недеља су копија петка.

-Konobar, mogu li ja, mogu li ja?

-Dečko, polako, smiri se, doćiću da ti naplatim…

Господине Обама, као председник најмоћније земље на свету шта прво урадите кад се пробудите?

Серем. Или пишам. Или пишам па серем.