Немушта мантра за спас живаца кад комп почне да кочи. Најбоље је да се понавља што више пута, и да се притом не мисли ни на шта. Гуруи су овладали овом техником до те мере, да је често изводе и кад комп ради савршено добро.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ако је женско, боли је курац за све, а ако је мушкарац онда је пичка од човека.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta.
Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
– Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
– Nije fikus; to je dracena…
– Ma šta god… A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka…
– Nisam video, gledao sam tebe.
– Pa naravno… A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka…
– Nisam ni nju video, zato što sam…
– Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
– Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti…
– Istorija… jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
– Ovo je istorija umetnosti…
– Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško…
– Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt…
– A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove… nešto na štrafte…
– Štafelaj… Nemam, ja nisam slikar…
– Kako nisi slikar? Pa sad si rekao…
– Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
– Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
– Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja…
– Jao to je mnogo komplikovano… a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
– Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
– Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus…
– Dracena…
– Ma nema veze… Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
– Nemam. Piješ bel…
– A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
– Ovo je vino, belo vino…
– A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
– Pa… nemam, imam Šardone…
– Ne pijem belo vino, to je kiselo.
– Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
– Šampanjac je šampanjac, to je otmeno…
– Otmeno? A šardone nije otmen?
– Šarbone je kiseo!
– Nije šarBone, nego šar…
– Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
– Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
– UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
– UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
– Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
– I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
– NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
– P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
– NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
– Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
– NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge…
– ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
– NE GLEDAJ ME!!!
– Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
– Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
– Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
– Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
– Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
…iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Најбољи изговор за све девојке да не раде физичко зато што су "добиле". Нажалост, мушкарци немају таквих проблема.
Професор – Ивана, што не радиш физичко?
Ивана – Женски проблеми…
Професор – Аха, добро. А ти Марковићка?
Марковићка – Исто…
Професор – Марковићка побогу! Па колико то већ траје? Исто је било и прошле недеље!
Марковићка – (објашњавање проблематичне ситуације уз повремено јецање)
Професор – Океј… Милоше???
Милош – Мушки проблеми!!!
Професор – Какви су сад то проблеми?
Неко из позадине – Тесне гаће!
Професор – Неоправдани обојица!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pozitivnom ocjenom se nazivaju sve ocjene osim jedinice.
Ova diskriminacija jedinica je besmislena jer je i broj jedan, sa matematičke strane gledano, pozitivan broj.
"Joj samo da izvučem pozitivnu…"
A treba biti optimističan, kako god okreneš dobićeš pozitivnu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Druga polovina meseca u kojoj nemaš para jer si ih potrošio u prvoj polovini na komunikalije i ostale harače koje potražuje vlas’ koju boli ona stvar što se zove kita.
Look around you!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
je neko poput mene recimo… od kad sam napisao prvu definiciju ovde, ostavila me devojka, drugarica, njena prijateljica – ljubavnica pa i komšijina rezervna sex kombinacija, čoveče čak me i pas napustio. Useli se od tad tuga neutješna u srce mlada čo’eka… A sve je počelo krajnje bezazleno. Sedeo sam za kompom, surfovao mrežom i upleo se u igru zlih pauka vukajlijaša. Iz početka je to bilo zbog zabave samo, da probam ali kasnije se pretvorilo u 24 – oro casovnu agoniju sedenja pred monitorom, čitanja tuđih, boljih defki i unutrašnjih psihickih stresova jačine 8 rihtera. Počeo sam da gubim apetit, da izostajem sa predavanja na fakultetu… Mišići nogu su mi od predugog sedenja atrofirali, vid mi je oslabio od čitanja, traženja one esencijalne i preko potrebne definicije na koju će čak i devojkama da se digne ( plus ). U teškom očajanju, tri puta sam sebi pokušao da oduzmem ADSL. Nisam ipak imao hrabrosti. Učlanio sam se u društvo Anonimnih emosa, svako veče smo jedni drugima delili savete o životu, jeftine žilete, žvake i stalke za infuziju. Ni to mi nije pomoglo. Ovo je poslednji i jedini način da skrenem pažnju na sebe ovde. Neko će reći da nemam ponosa… Istina je… Sve što mi je ostalo je nada u ljusko milosrđe i u to da na svetu ima još dovoljno dobrih Vukajlijaša koji će se sažaliti na moju muku i patnju.
Molim Vas humani ljudi, dajte mi plus, treba mi za lek. Bolujem od sindroma zapostavljenog i neprimetnog vukajlijaša. a to je u medEcini poznato kao Vucailia baxuz casper sindrom. Jedina šansa da se izlečim je implantacija vaših pluseva u moju definiciju. Vaših pet sekundi, nečiji ceo život. Svoju donaciju možete ostaviti odmah, na licinom mestu u vidu anonimnog dobročiniteljskog plusa ili komentara na definiciju. Žirov račun nemam… 🙁
P.S.
I ako ima neka devojka koja bi se upoznala sa mnom putem skajpa ili mejla ili fejsa ili twittera ili spejsa ili msn-a ili pejdžera ili googla translatora, mobilnog telefona, 3g-a ili fiksnog na brojčanik ili uživo uz dva svedoka neka ostavi privatnu poruku.
Imam 22 godine, zelene oči i njivu od 60 ari u Caganjama kod Čačka… Napisao sam knjigu, snimio dva demo albuma, studiram srpski i volim sve što vole mladi sir. Pride sam i nagluv i delimično impotentan.
Iskreno svoj,
Stojadin Kozlica
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Jedini covek na svetu koji se nece uvrediti kad mu kazete : Jedi govna !
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Dva pojma koja se diametralno razlikuju. U Americi nije potrebno mnogo da čovek dobije tu "laskavu" titulu. Može da bude posvećen poslu, da drži do sebe, prehranjuje porodicu i otplaćuje 14 kredita, ali čim kolege primete da voli da popije po koji viskić javlja se sumnja. Svaku glupost koju napravi u budućnosti pripisaće alkoholu, iako bi on to verovatno i trezan uradio. Zatim, svi ono koji ga vole, ga šalju na "antialkoholičarske" terapije na kojima se 10-ak ljudi samoblamira. Kad uspe sa svog dnevnog alkobilansa da izbaci tih 4-5 viskića svi će biti ponosni na njega.
– "Moje ime je Dzon Smit i ja sam alkoholičar"
Kod nas je drugačije. Pojam alkoholičar se vezuje za zapuštenog, obično neobrijanog i debljeg čoveka. Isti taj mora da pravi žešća sranja kad se napije i to u javnosti. Takodje retko će se pripisati čoveku koji ne ide po kafanama. Dobro je poznat izraz "voli popiti", a ljudi koji vole popiti nisu alkosi već samo uživaoci. Jutro, kafa i rakija za lakše budjenje, dve- tri rakije pre ručka za apetit i litar crnog ili špricera posle, da se bolje zameša i slegne. Popodnevna dremka posle koje se cepne jedan vinjačić čisto da malo trgne. Uveče fudbal i 4-5 pivca ‘ladnih jer fudbal i pivo idu zajedno (muškarci znaju zašto), a i lakše se zaspe posle. Na dnevnom nivou, to su tri rakije, litar vina, vinjak i 5 piva. Ništa neobično za čoveka koji "voli popiti". Nikom nikad neće pasti na pamet da ga šalje na neke idiotske terapije, žena bi mu srala malo zbog para koje spuca na to, ali ne može. Rakiju peče s’ kumom od kumovog voća, a vino mu donosi brat iz Deronja…
-"Moje ime je Ratko Vejin i ja volim popiti"
Preuzeto sa http://vukajlija.com