Predmet tuđe pažnje.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Ferka
Konstruktivni razgovor sa elementima destruktivne sile.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Sajam knjiga u Beogradu
Цирка седам светих дана током којих сваки правоверни и просвећени грађанин Београда измили из свог мемљивог стана и присуствује културном догађају првог реда у Београду. Идеална прилика припадника речене скупине са интернет-конекцијом да искаже сву снагу и живост сопственог снобизмом. Како се сваке године на сајму појављују, сходно законима тржишта, старлете и сличне појаве, сваки поштени припадник наведене групе ће искористити прилику да на интернету искаже згражавање над њиховим постојањем. Те старлете и сличне појаве, оне њега гуше, оне помрачују његове широке видике, оне искачу лично њему из фрижидера и сипају му шећер у сајамски еспресо од 300 динара иако је он наручио заслађени. Сваки поштени припадник речене скупине са интернет конекцију неће пропустити прилику евентуално окачи свој апсолутно оригинални избор квалитетних књига из широког опуса који му сајам нуди (опуси Буковског, Шантића, Дучића, Андрића, Селимовића, покоји руски класик, књиге из серијала Хари Потер и сл). Неписани кодекс прописује и постављање слика великих светских библиотека, у којима поштени посетилац сајма сања да спава сваки пут када затвори своје уморне очи. Исти кодекс прописује и описивање како припадник речене скупине ужива у књигама: он ужива у њиховом мирису, додиру, укусу; он их мирише, он их њежно мази свако вече пред спавање, он их лиже док замишља како се љуби са Аном Карењином. Прави љубитељ ће описати и како се згражава над развојем чудовишта званог интернет и како се нада да ће формати попут pdf-a угинути брзом, али болном, смрћу.
Када се једном наврши тих седам светих и брзих дана, припадник речене скупине ће се вратити својој свакодневици постављања слика библиотека и ритвитовању измишљених цитата Селимовића и Андрића, окружен прегрубим светом за његову сензибилну душу.
(Ловћен, 1845)
Његош: Ево, Шћепане, доврших Лучу микрокозму. Да је однесеш у Беч, да видимо може ли се што учињет’ по питању штампе.
Шћепан: Аух честити владико, ништа Ви ово не ваља, ццц. Ви канда нисте били на овогодишњем Сајму књига у Београду, па нијесте видјели да се сада свуда морају цитирати Гете и Шилер.
Његош: Ти што пријатељу…
Шћепан: Ништа Ви ово не ваља, кад Ви кажем… Ја ћу одњет’ ово писаније, али слаба вајда, кад Ви кажем, немате Ви тај сензибилитет ко ја, док не кушате пљескавицу на Сајму није то то.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Vađenje zubnog živca
Porodili ste četvorke, doživeli dvostruki prelom noge, bili na gastroskopiji, pažljivo odslušali celokupno predavanje profesora na času Ustav i Prava građana. U prevodu mislili ste da ste spoznali pojam bol u svim njegovim modalitetima. A onda ste otišli kod zubara da vam izvadi živac.
I tako odete vi kod zubara naterni mukom koji proizvodi šestica gore desno da bi vam gosn. Mengele pažlivo promatrajući vaš slučaj i istovremeno sređujući svoju sado-mazo aparaturu rekao da je neophodno umrtviti problematični zub, dakle izvaditi živac iz istog.
A čika zuba to radi sa nekim turpijicama kojih ima pun kurac raznih boja i veličina, i on se onda zagleda u tu gomilicu i birka onako sa sve sve smeškom radosan zbog bogatstva izbora koji je pred njim i onda izabere jednu, pa se ti obraduješ jer je izabrao najmanju, a kasnije saznaš da su bol i veličina turpijice obrnuto proporcionalne veličine, i onda priđe i počne da struže i struže, i posle sat vremena radosno kaže: „super, završili smo“, a ti kroz zakrvavljena usta kažeš: „zar već?“, a on kaže: „da,da ostala su nam samo još dva živca u tom zubu“ i ti onda uzmeš iglu za anesteziju i zabodeš mu u oko i tako……
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Nešto kontam
Razmišljam nešto.
Gledam šta bi mogao da radim.
Uradiću to i to.
– Nešto kontam, moram da počnem nešto da radim.
——————————–
– Nešto kontam, ubiću nekog, jebeš mi sve.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Ne znam jesam li ti nekad rek’o
Rekao ti je, i uvek će ti i dalje postavljati ovo retoričko pitanje pre nego što krene da priča nastavak uglavnom nestvarnog događaja koje je sam prošao i preživeo.
– E hajde ovde da kopamo za bunar, aparat kaže da ovde ima vode.
– Ćut’ tu balavac, bacaj to sokoćalo, ja ću ti kažem gde da kopaš, jer ne znam dal’ sam vam nekad pričao ja sam bio zadužen tokom rata da tražim vodu, samo stanem nogom osetim, kažem kopaj ovde, odma izvire ko’ Nijagara.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Prijateljsko napušavanje
Sociološki fenomen koji se može primetiti kod muške i ženske populacije uzrasta 7-77 godina, kojim se na neuobičajen način iskazuje naklonost. Ipak, žene to nekako zadržavaju u svom krugu, dok muškarci nikako ne brinu za okolinu i prilike. Odlikuje se izrazito nepotrebnim psovanjem i vređanjem, a sve valjda u nedostatku smislenih tema i razgovora. Što je prijateljstvo duže i dublje, to je i vređanje gore. Rečnik se kreće od protivprirodnog bluda, pa sve do najbrutalnijih uvreda i psovki na račun dobrog nam prijatelja. Pod uticajem alkohola i opijata efekat se samo pojačava. Nezavisnom posmatraču sa strane se može učiniti da su dve ili više strana u teškoj svađi, ali pažljivim analiziranjem izgovora, može se zaključiti da ljubav zapravo cveta.
– de si debeli pederu..
– de si ćelava nakazo..
– puši kurac…
– jedi govna…
– da stavim kafu?
– ae…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Lingvističko izdrkavanje
Eksesivna utilitarizacija verbalnih ekspresija anglosaksonskog ili latinskog porekla, preciznije. Persone koje žele da envajronment misli da imaju suficit inteligencije, frekventno utilizuju nedomicilne verbalne ekspresije.
… odnosno: prekomerno korisćenje reči anglosaksonskog (ili latinskog porekla tačnije), tamo gde je to potpuno nepotrebno (budalo, dođi sebi i pričaj normalno, jebem te u usta i jezik). Šaban koji hoće da okolina misli da je pametan do jaja, koristi reči koje su i njemu nerazumljive.
Tvoji mentalni aparatus je inferioran. Degutantno je komunicirati sa personom koja je do tog ekstenta pretenciozna, a konsekvenca toga je da su moji kapaciteti za konverzaciju sa tobom insuficijentni.
… odnosno: Ne mogu da shvatim koja si ti debilčina. Jebote, ideš mi na kurac i ne mogu više da te slušam. Šupičku materinu!!!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Junakinja ženskog romana
Ona je sisata i jebozovna, ali, pak, nevina i visokomoralna dvadesetogodšnjakinja koja upada u nevolju (ostane siroče, izgubi se u šumi i pukne joj bretela od pritiska nabujalih dojki). Dolazi naš junak, jebač prve klase tumora veličine fudbalskih lopti umesto bicepsa i ljubavnog tepiha gustog kao tkanje zlatiborskih čaraparki koji poseduje neverovatnu sposobnost da razodene ženku jednim pokretom ruke. Svoj penis zove muškošću (umesto, na primer, toljaga, prangija i mesnati buzdovan). Pred njim druge žene padaju kao Italijani u šesnaestercu, ali ne i naša junakinja koja se podaje tek kada se uveri da je uber-jebač dostojan njenih telesnih tečnosti. Zlobnici ih ometaju u njihovom pohodu na hepi-end koji obično sledi nakon dugoga zapleta: pobačaja, kvazi-silovanja u braku, pobačaja, rata, pobačaja, prevare, pobačaja, vasektomije i pobačaja.
Džulija:Edvarde, trudna sam!
Edvard:Ali to je četvrti put ove nedelje.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Čudovište iz Hot Mess-a
Starletoidna prakljača, noćom fabulozna silikonjara pri poznatom splavu na ušću dveju reka, jutrom razgužena prašinarka koja plaši ribolovce ranoranioce na keju.
Idi u pičku materinu.
– Jel’ grize, čiča, a?
– Grize, grize…al’ malo suUUU AL’ ME PREPADE JEBOTEBOG ODAKLE TI ISPADE SAD?!
– Tu, sa splava…nego…Može pušenje, matori, neam za taksi?
– Eo ti 500 dinara, ćero, i beži dok mi svu ribu iz Save i Dunava nisi poplašila!!
Preuzeto sa https://vukajlija.com