Фреди Кругер српских народних приповедака, страх и трепет сваког детета.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Ono sto radite da ne biste ubili nekog.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Ako pogledate sa druge strane, naći ćete Bajagu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Živi tašta i tast.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Uglavnom najbolje ribe na televiziji, uvek doterane, nasmejane, neretko i baš lepe, ali kako bi ovaj divni sklad bio narušen, moraju ili da mucaju, ili da pričaju kao da su pročitale dve i po knjige u životu, da sriču ili da im je jednostavno boja glasa relativno slična zvuku kočenja formule jedan.

Po pravilu posao su dobile preko veze ili preko kreveta, obavezno studentkinje žurnalistike (najčešće nekog brzog kursa koji vodi neki od naših najpopularnijih marketinških i novinarskih mogula), govore više stranih jezika, obožavaju pop kulturu, Opru i Miru Adanju Polak, bentlije, egzotična krstarenja i naravno racku.

Životna želja im je sopstvena autorska emisija, a najčešće završe na nekom od onih "koliko ima "sisa(ubacite nasumičnu reč) na slici" kvizova gde njihova superiorna elokvencija može da dođe do izražaja, kao i ostali atributi koji, po pravilu nisu zanemarljivi.

Posle nekih desetak godina pušenja kurca direktoru televizije kako bi zadržale i taj jadni posao, određeni procenat ovih superstarova domaće televizijske scene zasluži da se pojavi kao sporedni gost koga niko ne prepoznaje u nekoj tok šou emsiji (pod uslovom da se i posle tih silnih godina i dalje fizički dobro drži) koju vodi znatno mlađa, uspešnija i arogantnija koleginica(koja je u 20% slučajeva zaslužila to mesto, a u ostalih 80% samo bolje hoblala gedoru i eventualno ga primala u dupe, i to od istog direktora) koja je sve vreme pobednički gleda i postavlja joj pitanja o karijeri likujući i aludirajući na njen uspeh a apsolutnu propast jedne od naših heroina, koja mora sve vreme kiselo da se smeje i trpi, nadajući se dobrom rejtingu i eventualnom honorarčiću uz neki bonus felacio.

Ako nekoj od njih za vreme emitovanja (ako ima sreće da ide uživo) ispadne jedna sisa pred kameru, ili bude te sreće da upeca neku javnu ličnost i šeta se sa njom po gala večerama beogradskog džet seta, ima šanse da bude upamćena i da ostavi bilo kakav trag (ne onakav kakav bi bio pohvalan, ali opet trag), a ako ne, onda jednostavno padne u zaborav onog trenutka kada bude smenjena i umesto nje postave drugi par pričajućih sisa pred kamere.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Serija bombaških napada 11.09.2001. Seriju je gledalo preko 3 milijarde ljudi. Ranjenog orla nije ni upola toliko.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Ima potrebe da brojim, i prebrojacu, cim ti vidim ledja. Ali moram da kazem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki covek koji veruje ljudima(jer verovati je ljudski), i kako znam da niko nece da me prevari, i kako meni pare ne znace, vec sama cinjenica da smo odradili taj neki posao dobro.

Cim zadjem za ugao, cim ti odem iz kuce, ili ti iz moje, propusticu svaku novcanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek cu tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, covece, pa zar ne znas? Znas, jer ti meni verujes isto toliko.

I ne mrzim nas zbog toga, zasluzili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitnicavosti. Zbog predstave… Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u rec, ne verujemo na rec, ali necemo da pokazemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam vec odavno strci lupeska nosina… Kad smo vec svi isti, sta da se lazemo koji moj…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Неретко се може чути негде другог, трећег дана свадбе кад свиње крећу да једу печену прасетину која је срушена са столова како би поштовани гости могли да играју ко људи по истим, под шатром која је толико избушена од пуцњаве из разноразног оружја првог дана, да рупе кроз које продиру сунчеви зраци расањују комиране поштоване госте.

Певачица зева на лустеру.

Два поштована госта који ока нису склопили из простог разлога јел не могу да се договоре где је тачно пола пута између њихових места да ту преместе музику.

Ко људи лепо су се договорили да док се не утврди подједнако одстојање, музика ће бити пребачена на оближње дрво, до даљњег. И има да свира.

Ко навијена!

Код њих су, између осталог, и једина два преостала оквира са муницијом коју су љубоморно чували, предосетивши обојица, да чарка око музике на почетку, неће се само на томе завршити.

Можда једини глас разума на свадби долази баш са тог оближњег дрвета, покушава да разумним тоном објасни ситуацију да је готово немогуће свирати контрабас на грани дрвета, ни непомишљајући да се усуди да каже да су они имали уговорено да свирају само три сата, а ево већ три дана и три ноћи не престају да свирају. И то још читав последњи дан, на дрвету.

Глас са дрвета добија једногласан одговор.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nije teško voditi ovce, potreban ti je samo jedan pas i motka kom ćeš kad tući kad te ne sluša. Lako je biti filozof među polupismenim krezubim narodom, pustiš bradu i ponavljaš dve rečenice k’o pokvarena ploča. Svi ima da te slušaju. Imaš prvi kompjuter u selu i odma’ si haker. Ostali se čude kako ti u kuću ne bane CIA zbog provaljivanja u tajne dosijee. Platiš jednu turu malog Lava i "ekipa" te instant proglasi za kralja žurke. Lako je kontrolisati zaslepljenu i zatucanu masu, samo trebaš imati "ono". "Ono" što oni nemaju.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Spreman da umre. Jednom nogom u grobu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com