Dvosekli mač, oruđe dobra i artefakt zla!
Milosrdne prema sinusima kao velikodušni beduin prema izgladnelom brodolomniku.
Ali i poput Lucifera koji čeljustima žvaće grešnike u 9. krugu pakla, surovi oganj prknu posle hitnog sranja u javnom wc-u.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pitanje koje je najviše korišćeno od strane osoba ženskog pola, većinom supruga ili majki, sa kojim se pokušavaju izvući iz izgubljene bitke. Naravno uvek im to i pođe za rukom pošto ostave sagovornika bez ikakvog asa u rukavu.
– Stara, zašto nisi oprala veš? Šta ću ja obući?
– A zašto ti nisi pospremio sobu pre 23 dana?
– ŠKK!?
___________________________________________________________________________
– Što nisi kupila kruh?
– A što ti uvek ostavljaš odeću nasred sobe?
– E jebiga.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kaže se za baju kome fali par santima dole, kao da su mu recnuli pišu.
– Au, vidi ovog macana, baš je sladak.
– Gde ga nađe, moja drugarica spavala s’ njim, kaže da su promašili kada su sekli pupčanu vrpcu, kune se u oba oka da ima veću klidžu, nego on kurac.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Žena za sva vremena. Žena koja pati kad i ti, smeje se tvojim glupim forama, gleda fudbal i navija iako joj baš i nije do toga… Ljubav tvog života.
Ali njena glavna osobina, ono zbog čega je baš ONA tvoja srodna duša, je to što tako dobro puši da uvlači čaršav kroz bulju.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Spuštanje ideala socijalno zakržljale individue do granice malo gorčije realnosti. Ukazivanje na paljevinski karakter i nezrelo sagledavanje stvari, na nivou pajvana koji nije imao sreće da se izvuče.
Takođe, parola protiv bukvalizovanja lagodnog fikcionalnog zapadnjačkog života. Ne luči vlagu svaka cava na tebe ako prilikom predstavljanja izgovoriš prvo prezime, pa onda ime i ponovo prezime, pijuckajući suvi Martini. Nećeš igrati golf sa budućim tastom koji planira da ti kupi kuću kao svadbeni poklon nakon što si mu napumpao mezimicu. Zato lepo ustani i reci Deda Mrazu da se jebe jer je isuviše debeo da bi se provukao kroz dimnjak.
– Torima, bataljujem faks. Nije trebalo ni da upisujem, mislim, koj’ će mi kurac diploma građevinskog inženjera. Mrzi me to radim, a i ova moja već ima dobru platu, dovoljno za oboje.
– I misliš da će tako večno da te izdržava? Da radi dok se ti budeš igrao LoL-a, gledao fudbal i kenjao i još da te pita šta ćeš za večeru kad se vrati s posla? Doći ćeš joj glave i popićeš, ne pedalu, već celo biciklo.
– Ne seri. Znaš i sam koliko se volimo, a pogotovo ona mene.
– Znaš, druže, čovek preraste Deda Mraza…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Izraz često korišćen u situacijama kada nekom ko priča kao navijen ne možete zapušiti usta.
-Jao, vidi me kako sam debela, dupe mi je ogromno, ali nema veze, juri me onaj slatki tip sa BMWom, rekao da hoće da mi skine zvezde sa neba, danas se tati opet pokvarila freza, opet sam videla one slatke sandale, jao vidi islflekala sam se, danas me je dečko udario i ja sam mu rekla da sam ja nežni cvet i da on ne sme…
-O jebote, napiši knjigu, da ne moram da te slušam više!!!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Povezuje se sa osobama koje su „ispaljene“.
Marko: O ćao brate. Šta ćeš sam na mostu?
Aco: A ništa, evo bezveze…
Marko: Ajde ba, reci koga čekaš?!
Aco: A dogovorio se sa onom Sonjom sa faxa da izađemo u 21:00 čas.
Marko: Aha… tako… pa evo sad ti je 21:20.
Aco: A znam…
Marko: Nego, osetiš li ti miris baruta ovde?
Aco: Ne, što?
Marko: Nije važno… ćao!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Zajebancija upućena ortaku koji je toliko trapav u određenom sportu, da nema potrebe igrati odbranu na njemu.
– Oćeš ti da uzmeš Zokija, a ja Darka?
– Ja ću Zokija, mrzi me da trčim. On se čovek sam čuva, prošli put je sam sebe spotakao i razbio njušku o beton.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.
– Matori, video sam Životu juče. Stojim na stanici, a on prelazi ulicu sa nekom kesom i sve poskakuje. Jebote, možeš li da veruješ da on i dalje preskače tramvajske šine?
– Pa ne znam šta se čudiš. Njegova keva još uvek duva u luster da ugasi sijalicu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Иза ових врата, у згради која се налази у најлепшем делу Београда, насељу Неимар, живи гђа Христић. Гђа Христић, својевремено преводилац, публициста, пиколиста великог оркестра СХС-а и мачевалачки шампион, осма је генерација која насељава ово здање у срцу града. Супруга академика Пајића и мајка Сташе и Андреја, сликарке и наркомана.
:Зврнддддд:
Добардан, изволите уђите.
– Добар дан, гђа Христић? Ја сам Милан из магазина „Моћ Жене“, поводом оног интервјуа…
Ахам, тако је Христић, јесте. Жалузина Христић, али сви ме зову Зина. Да пређемо у дневни боравак? Право кроз фоаје, ево мене за секунд само да пресвучем болеро, поткачила сам га малопре о наткасну.
Као што вероватно већ знате, овај стан припадао је мом оцу, Алексеју Христићу Фонтанели, чувеном предратном дечијем хирургу.
Ево његове слике, мало слабије видим на близину, ал ништа страшно читам новине и све без наочарија. Мислим да ту има 26 година и је л’ да да имамо исте очи?
– Извините, али ово је омот од Ноблица?
А је ли? Реците како су само укусне… Ја и моја унука уживамо да слушамо ту рекламу, загрлимо се и певамо: „Ноблице ноблице и слаткасте столице, хајде Радо доме мому да љубимо младог мому“.
– Баааабаааа, брзо!
Ево то је моја унука, злато бакино, много ми је паметна и бистра. Кажи срећо моја?
– Бабааа, изашла ми је астма на колену!!
Не лупетај, то ти је кануо качкаваљ. И то није колено већ надлактица.
Скоро јој је био рођендан и она је скроз сама, принцеза бакина, везала пертлице на лакованим ципелицама, обукла прелепу розе хаљиницу и ставила машницу у косу. Само да сте је видели, али нема везе, дођите следеће године када буде славила 27.
Пустите ову плочу молим вас, плоча, изволте, даће фину позадину даљој причи.
Еee дааа, биле су то прелепе године проведене у подпарижју, наиме у конзерваторију се баш у време мог студирања појавио Регтајм а са њим и Фокстрот. Како је само Шарл де Гол знао играти уз Регтајм, аххх. Каждую ночь мы танцевали, мой дорогой Шарльушка.
И дан данас знам сваки корак. Билисте погледали? Билисте?
– Па оно, било је и ствари које сам више желео…
Сјајно. Само пре него почнем замолила бих вас да померите овај табл. Тако, ставите га визави рагастола, и пазите на порцуланског жреца, е тако, отлично.
Један два три четир, па иде окрет, три три два један,
два два три, тааааако, четир четир па двосекла полупипета,
један један два четир, Хеј!, два три три три и окрееееет,
три три један један, саад један Лебјатников, ииии окреет,
па брзо, једанједандватридватридвадваједантри ииии
доскок. Хух.
Уморих се.
Ја ћу ускоро морати да кренем, може неко пиће? Кабеза, беванда, коњак? Пошто имам партију са другарицама из јахачког клуба, ја ћу коњачић један, два. Данас идемо први пут да играмо ону игру, кажу да је као тенис, а ја сам као девојка добила на поклон ракету и лоптицу од Сузан Леглен и играла, играла, јао колико сам волела. А овај сквош сличан је, кажу чак и лакши.
– Лепо кажу. Лагана једна игра, мисаона.
Па да пођемо?
– Да пођемо.
Preuzeto sa http://vukajlija.com