Ovi popularni sajtovi za regularnu i aukcijsku kupoprodaju stecište su najrazličitijih individua. Ponuda je raznolika, a prodavci se mogu svrstati u nekoliko kategorija.

1. Šverceri/prodavci robe koja je ispala iz kamiona – Oni rade na veliko. U ponudi imaju dvadeset Plejstejšn 3 konzola, kutiju Bitz slušalica, dva sanduka Er Maksova… Sve što vole mladi. Njihovi artikli odlaze daleko ispod cene koju biste platili u prodavnici i njih živo zabole za to. Oni imaju profit. Uglavnom nisu upoznati sa karakteristikama ponuđenog proizvoda.

2. Svaštari – Srešćete ih u kategoriji razno. Oni su internet ekvivalent prodavaca sa buvljaka. Voljni su da prodaju sve – od najvoljenije zbirke pesama do gumica za tegle. Prvenstveno za cilj imaju da se otarase datog predmeta, pa se vode devizom “što da ne uzmem i neke pare“. Cenovnik njihove ponude je u rangu od jednog dinara (preovlađuju) do dvadeset hiljada (za bicikle i slično).

3. Kolekcionari precenjivači – Prisutni su u svim kategorijama, a zajedničko im je što su nerealni pri određivanju cena za svoje proizvode. Ubeđeni su da svi dele njihovu fascinaciju polovnim traktorima, ili pak špilovima karata. Cene su basnoslovne, a vreme od postavljanja ponude se meri godinama.

4. Regularni prodavci jednog tipa artikala – Fini ljudi, najlakši za poslovanje. Poseduju npr. obimno nasledstvo od pokojnog dede u vidu knjiga o Prvom svetskom ratu i radi su da ih se otarase. Ponudiće objektivnu cenu, okačiće prave fotografije i to je to. Neretko pristaju i na korigovanje tražene sume.

5. Jednokratni prodavci – Naiđu jednom, prodaju nepotrebno sranje, i više se ne uloguju.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Kad legneš mrtav pijan na pod, počne pesma „Moji su drugovi“ i ovi u voziću te preskaču.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Финални аргумент посвећен онима који не пију из здравствених разлога.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Onomatopeja ubersmeha kod bakutanera, krajnji stadijum cerekanja u vidu gromoglasne ekstaze, nešto u fazonu iiiipa, samo što je svojstveno isključivo bakutama.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Odjeb koji vraća klinca usijane glave na njegovo mesto.

Koriste je uvek stariji sagovornici da bi omalovažili i diskreditovali izjave mlađih koji po prirodi svoje mladosti, imaju naviku da lupetaju neopisive gluposti.

Može se koristiti i kao sredstvo protiv nemača pojma.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu – masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.

Zaplet: U pozorištu – ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.

Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.

Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana – a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Lagani jutarnji peting. Obavlja se u spavaćoj sobi, pred zoru kad vas vršnjak probudi (kad se digne u snu), a žena ili devojka se meškolji i prelazi na vašu stranu kreveta.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Ponašanje guzova devojaka iz Brazila.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Mudo Dragana Markovića Palme.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.

On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom.

Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.

U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.

Preuzeto sa http://vukajlija.com