Израз којим вам саговорник даје до знања како морате да створите неки предмет у кратком временском интервалу, или ћете у супротном поштено награбусити.
– Јеботе, где да нађем 200 еура за 3 сата?
– Не интересује ме, роди их ако мораш!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kokoške su jako jednostavne živuljke. Dan im se svede na samo par stvari. Budi se, čeprkaj, jedi kukuruz, pomalo travu, nosi jaja, pazi se gazdinog sina sa sjekirom, gledaj samo dobre i pogodne pijevce, a ne cverglane… Gledaj da stvari budu što jednostavnije. Poput kukuruza.
Kokošku ne interesuje koja je hemijska fomula proteina u njemu, niti zašto je žut a ne crven zelen ili šućmurast, čak ni koja mu je energetska vrijednost. Bitno je da je on žut, da ga prepozna i da je jestiv. I to kokoška zna. I to joj je sasvim dovoljno.
Koka živi. Neki dan dobila piliće, brine se o njima, pilići odrastaju, koka ih uči da razaznaju šta je kukuruz a šta gazdin ker, i da gazdinom keru ne treba prilaziti. I dok polako vrijeme prolazi, koka se i dalje pridržava svoje stare dobre rutine, gore navedene. Neka sve bude jednostavno kao zrno kukuruza.
Ne interesuje koku šta će se desiti sutra, niti zašto je gazdarica počela da oštri noževe, niti zašto voda vri. I ne razmišlja o tome, nego… O gle, kolika hrpa kukuruza!
Gazdarica uhvati kokoš za noge, položi je na panj i učini jedan kratak i oštar potez sjekirom, a zatim potopi obezglavljeno tijelo u vrelu vodu. Stavivši koku na sto, gazdarica se osmjehnu i poče da joj čupa mokro perje, zadovoljna činjenicom da će današnja supa biti izvrsna.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Призор, који захваљујући ветеранској радној снази из бившег „Центропроизвода“, и новопридошлим млађим регрутима Мишковићеве империје, највише подсећа на журку у анархистичкој четврти Копенхагена. Како се радно време приводи крају, у самопослузи пазаре само погрбљена бабетина која је дошла да убије време до почетка квиза на РТС-у, и клинац који дошао по бокс црвеног Винстона „за ћалета“, а звук „макси, ајде, купи, цео дан“ умноиспирачких песмуљака, замењују хитови Бобана Здравковића. Ниво безвлашћа и хаоса се из минута у минут, пење на све виши ниво.
Док мусави месари за дупе штипају масне средовечне тетке које по рафовима слажу сунцокретово уље, што оне испраћају похотним „ју,ју“ узвицима, к’о да их је Драган Николић из млађих дана лично опалио по дупету, млађане касирке размењују поруке са власницима локалних пекара и мењачница, не примећујући да уместо Тесле враћају Вајферта. Батица са млечних производа је још пре пола сата запалио на пљугу, и нема намеру да се враћа, а твој сир ће по свему судећи запаковати Фреди Меркјури, који ће специјално за ту прилику устати из гроба, и у црвеним гаћама са круном и плаштом бацити робу на вагу. Шеф смене занесен револуционарним жаром, у трегер мајици са загребачеке универзијаде 87, продорним гласом нордијског горштака расправља са магационерима о Ибрахимовићевом голу из офсајда.
Шеф смене: Лиљооо, отишла ова стока из управе, гаси ова говна и пушатај оно наше.
Боље да сам и сирома’, него да сам стар…ЕЕЕЕЕ, моји друговиии…
Опа, ју, ју!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nesavitljiva i nepopustljiva. Otporna na tuđe udarce i uticaje. Imuna na unutrašnje, njoj suprotstavljene, podražaje, ukoliko se ikad jave.
Nositeljica (kroz život) i uspravljačica (iz blata zabluda) svoga ponosnog vlasnika, koji ne gubi bitke, ili ne priznaje poraze.
Oblikovana jednom zasvagda, uglavnom u mladosti, i to na jedini mogući i, naravno, najbolji način. Rok trajanja – doživotan, često i duže.
Dominantna, ako ne i jedina, karakterna crta bića kojeg je izbavila od zle i primitivne sudbine beskičmenjaka. Oslonac i spasilac njegov u svim pitanjima trivijalnog i egzistencijalnog, sa gvozdenim pršljenovima – kanonima, i toliko razvijenom moždinom, da je funkcija mozga („onog gore, navodno“) rudimentirala do atavizma.
Kičma koju drže ideali. Ima ih svakakvih.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Selo koje je toliko izolovano od ostatka sveta da je i Svevišnji prestao da vodi računa o njemu. Zbog zlih sila koje se usled toga tamo množe pravo ime sela se s vremena na vreme može pročitati u crnoj hronici.
Finiji izraz za pizdu materinu.
-Dragi putnici, zbog radovi na put autobus će saobraća preko Gornji Barbeš.
-Au, kakvi su sad to Boguleđinci?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Doba kada prosečno srpsko dete dobije legalno pravo na sve što radi od trinaeste.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Najslađa reč koju svi pamte iz detinjstva. Deminutiv eurokrema. Bilo da je u pitanju Takovo, Cipiripi, Nutela ili Fineti, sve zajedno ih je krasila ova prekrasna reč koja je govorila mnogo toga. Kremče.
Za kremče su se mnoge suze prolile, sa čime su pogotovo upoznati oni koji imaju stariju braću i sestre ili pak oni koji su muku mučili sa bar jednim halapljivim roditeljem, da ne kažem alom. Najslađe je nekako bilo ono malo pakovanje od sto grama, ono što baka kupi kada ujutru ode po hleb, kao iznenađenje za sanjivo dobro jutro. Da l’ što je bilo maleno, ko će ga znati, ali imalo je neku draž pa je tako i najviše boleo nestanak istog.
Što se tiče vedrije strane, o tome ne treba mnogo trošiti reči. Kremče je bilo glavni faktor podmićivanja od strane te iste braće i sestara. Momentalno zaboravljaš koga si video sa pljugom, ko gde krije „Pan erotiku“ i ko se kad iskrao kroz prozor za u grad posle zabrane roditelja koji su ovaj magični proizvod koristili kako bi te motivisali da pojedeš i najomraženije jelo. Ti si jeo, zaboravljao na odvratan ukus neke smrdljive čorbice i ko zna čega još, a jeo si jer si znao da te čeka negde, u nekoj fioci, samo tebe da ga malom plastičnom, nazovi kašičicom koja je išla uz njega, pojedeš i doživiš trenutak koji ćeš da prepričavaš i svojim unucima.
Sinonim za sreću i radost, ukus koji se ne zaboravlja, reč koja se zauvek pamti, antidepresiv koji i dan danas deluje. Jednom rečju – Kremče.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Неизоставни део сваког сеоског купатила, а тек нешто ређе и градског. Пронашао је своју примену у бројним сферама, па га тако деда користи за бријање браде, баба њиме повремено обрије ноге, унук је њиме обавио прво бријање, отац га користи за сређивање браде, мама брије пазух, а сестра повремено среди међуножје. Деда га користи још и да извуче прасету финесе око ушију и њушке.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pitanje useravanja motke i upotrebe iste kao govnjive skoro da je doseglo enigmatiku sofističkih klasika. Na sreću, sofistički zaplet je uspešno izbegnut logičkim manevrom da niko nije mogao biti tretiran govnjivom motkom a da je on ili neko drugi ili čak više njih nisu prethodno usrali.
Da bi se dobila dobra i kvalitetna govnjiva motka sa svim lekovitim, isceliteljskim i psiho-socijalno-terapeutskim efektima neophodno je poznavati tehniku useravanja motke, i to nam Bogu hvala dobro ide od ruke, da ne kažem od guzice. Po logici stvari govnjiva motka je namenjena onome ko ju je i usrao, mada se neretko njome dejstvuje i po trećim licima, ili čak neselektivno po masi lica koja su zasigurno negde i nekada usrala neke svoje motke. Postoji i obrnuta situacija, a to je kada više lica kolektivno usere jednu motku. E takvom motkom se ređe dejstvuje po kolektivu, već je ona iz vaspitnih ali i praktičnih razloga rezervisana skoro isključivo za pojednice i masu pojedinaca.
Neretko se kolektivno usrana motka slika za novine i prikazuje kao zlatno vladarsko žezlo. Naravno figurativno. Međutim, mnogo je onih koji nisu sisali motku, a uz to imaju iskustva sa useravanjem sopstvenih motki, pa odmah u novinama prepoznaju da to nije umetnička kreacija već da je neko zaista usrao motku. Tada, ovi što su usrali motku, najčešće pozovu nekog priznatog poetu da pod zakletvom potvrdi da je lepota istinita, a istina lepa, te da motka nije motka a još ponajmanje usrana, već da se radi o kreacija zavojitih staza sudbine sublimiranoj u beznačajnosti kratkoće ljudskih života poput trepavičnih čekinjica na svevremenoj liniji beskraja trajanja. U prevodu, usrali smo motku, ali ko zna zbog čega je to dobro.
– Ćale ja ću sutra na ispitu najverovatnije da userem motku.
– More ja ću tebe večeras, ali sigurno, govnjivom motkom. Celog leta ladiš jajca, mogao si da sjebeš te grčke klasike.
– Čekaj, otkud ti govnjiva motka kada je još nisam ni usrao? Mislim, po Sokratu, teoretski …
– Keva iz kuhinje: Ima on dosta tih motki. I on je studirao, firma mu je u stečaju, a juče mi je spalio mikser.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Krajnji stepen indiferentnosti prema nekoj pojavi ili osobi. Tolika svejednoća da čak ni ne zaslužuje titulu kurcobolje, odnosno brige.
– Je li, kako to kad te ja zovem u grad ti nećeš da ideš, a posle te vidim u gradu s Dekijem i Maretom? Šta ja sad treba da mislim?
– Znaš, osetim blago peckanje u predelu genitalija svaki put kad se zapitam šta ćeš ti misliti o meni. Dosadan si k’o proliv jebote, nikad ne zaklapaš, a kad se uroljaš praviš budalu od sebe više nego obično! Prošli put si se onako pijan pokačio sa nekim likovima pa brisn’o, a mene ostavio da vadim fleke! I pitaš se što neću s tobom u grad?! MRŠ!
Preuzeto sa http://vukajlija.com