Kraj druge smene u Maksiju

Призор, који захваљујући ветеранској радној снази из бившег “Центропроизвода”, и новопридошлим млађим регрутима Мишковићеве империје, највише подсећа на журку у анархистичкој четврти Копенхагена. Како се радно време приводи крају, у самопослузи пазаре само погрбљена бабетина која је дошла да убије време до почетка квиза на РТС-у, и клинац који дошао по бокс црвеног Винстона “за ћалета”, а звук “макси, ајде, купи, цео дан” умноиспирачких песмуљака, замењују хитови Бобана Здравковића. Ниво безвлашћа и хаоса се из минута у минут, пење на све виши ниво.

Док мусави месари за дупе штипају масне средовечне тетке које по рафовима слажу сунцокретово уље, што оне испраћају похотним “ју,ју” узвицима, к’о да их је Драган Николић из млађих дана лично опалио по дупету, млађане касирке размењују поруке са власницима локалних пекара и мењачница, не примећујући да уместо Тесле враћају Вајферта. Батица са млечних производа је још пре пола сата запалио на пљугу, и нема намеру да се враћа, а твој сир ће по свему судећи запаковати Фреди Меркјури, који ће специјално за ту прилику устати из гроба, и у црвеним гаћама са круном и плаштом бацити робу на вагу. Шеф смене занесен револуционарним жаром, у трегер мајици са загребачеке универзијаде 87, продорним гласом нордијског горштака расправља са магационерима о Ибрахимовићевом голу из офсајда.

Шеф смене: Лиљооо, отишла ова стока из управе, гаси ова говна и пушатај оно наше.

Боље да сам и сирома’, него да сам стар…ЕЕЕЕЕ, моји друговиии…

Опа, ју, ју!

Preuzeto sa http://vukajlija.com