Broj seksualnih partnerki Radeta Jorovića.
„Tri-put sedam – dvadeset i jedan i još osam eeeto toliko sam“
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Jockove noge
Jocko ima najdeblje noge na svetu, tesko da moze da igra kolo.
Pisano za revijalni deo takmicenja
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Sava Kikinda – Bobi Fišer sindrom
U modernoj medicini nazovi poremećaj, čiji su simptomi, na prvi pogled, gubljenje one tanke linije koja razdvaja istinskog genija od reklesnog, lucidnog, zapuštenog sledbenika vizuelnih halucinacija, proklamovanog, notornog čoveka zagađene duše.
Ono što savremena medicina nije u stanju da spozna, to je da istinski genije ostaje to čak i sa gaćama na glavi, bez onih na preponama, sa višemesečnom bradom i zapuštenim noktima, dok pokušava da zapiša kamen temeljac obližnjeg suda, sve sa manijakalnim sjajem u očima i daljinskim upravljačem od Ei-Niš televizora u ruci, kojim pokušava ugasiti nadolazeće snage reda.
Jer, takav primerak, makar prividno izgubljen u hodnicima svoje uobrazilje, ipak poseduje samo onaj mali, elementarni deo koji jednog čoveka čini da se uzdigne i radi po svojem, kaže ono što misli, makar ga koštalo društvenog položaja, za koji mu se uzgred jebe k’o za monetarnu krizu u Madagaskaru.
Možda je i savremena medicina u pravu, pa se danas individualnost i uzdizanje iznad mora istomišljenika zaista može nazvati sindromom, poremećajem.
Dvojac gore pomenut je ostao dosledan sebi, pa su odbačeni od te mašinerije, sačinjene od identičnih organa, nazvane društvom ostavljeni sami sa svojom ingenioznošću i usput, torturisani uskrašćenošću ljudskog dodira, samo podigli evoluciju na viši nivo.
(Bobi Fišer, sa nevericom gladi bradu)
-Savo, ko te je naučio ovako da pikaš šah, moraću da predam.
(Sava, ganjajući lastavicu)
-Pederi, kurve, licimuri, demoni, što kartaju šaha umesto da crpe kikindške jame.
-Jes’, to su oni što su na meni dizali svoj kvazi-patriotizam za vreme hladnog rata.
-Paraziti, moj Bobi, a nas dvojicu niko ne sluša.
-Ni oni iz Bosne, što te proteraše nisu bolji.
-Ko ih jebe, nego pij tu Frutelu, i namesti figure majstoru.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bela košulja
Simbol bogatstva prošlog veka. Nosili su je samo pravi domaćini kao po pravilu. Niko ostalom svetu nije branio da ih nosi ali nisu imali osnova a nekad se znao red. Ni danas ne vozi svako Mercedesa. I da vozi ima kome ne liči. Sada bele košulje imaju neku drugu ulogu. Džep na grudima je služio da se u njega stavi svežanj para sa najvećom novčanicom spolja ali to su radili skorojevići koji su bili nesigurni u sebe pošto je dokazivanje bogatstva odlika siromašnih.
– Idemo na fudbal danas?
– Nema trika!
– Što koj kurac, sve je dogovoreno?!
– Ne idem jer sam svinja i degenerik. Sinoć sam mislio da popijem svu rakiju koju je kum ispekao i sad se raspadam i rastajem sa dušom.
– Pa kad si debil kome su uvek gladne oči.
– Realno jesam. Krivo mi je što ću da umrem a nikad neću naučiti da pijem ko moj pokojni deda.
– Šta je sa njim? On nije pio na usta?
– Jeste ali je pio pametno brate, kao pravi gospodin. Ustajao je svako jutro u pola šest, i uz kafu pio dve rakije. Onda namiri stoku, obuče belu košulju i izađe u selo. U kafani pod lipom udari tačno 4 stomaklije i dođe kući, jede i legne da odmori sat i po. Ponovno ustajanje, presvlačenje, kafa i dve rakije, namirivanje marve, ponovo bela košulja i pod lipu na 4 stomaklije. I pedeset godina tako. E onda nas je Tito oprcao, uzeo četres ‘ektara zemlje tako da ja sad nosim karirane umesto belih. Možda zato i pijem ko nezdrav.
– Nije ti ni lako. Jebeš fudbal daj da se prekrstimo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Žena sa tetovaže
Žena čije ime nikom ne spominješ. Ljubav koju su pre četvrt veka skrio ispod kože i zelenog mastila. Kada te unuk pita: Deda Radoje, je l’ to baba Milunka na slici? samo klimneš glavom i po ko zna koji put osetiš svaki ubod šnajderske igle u ruku. Koja kurčeva tvoja baba?! Džabaiso sam ti dva ‘ektara što mi dao pokojni tast čim sam je doveo, ljutito pomisliš u sebi, pa ti opet bude žao tvoje Milunke, jer ona mučenica nije ništa kriva. S’ jeseni kad pečeš rakiju pustio si tranzistor da ti buni, čuješ Šabanovu pesmu sa njenim imenom, pojačavaš ga do daske, za’vaćaš prvenac i uz krčanje pesme koja ti cepa grudi sipuješ ga zavrat. Trebaju ti ta 28 grada više nego ižednelom voda. Da utrniš, da ne osećaš više ove igle dušu što ti bodu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Sejf mod
Ispijanje alkoholnih derivata u tačnoj meri do koje je detektovanje od strane zlih lica nemoguće. Nešto je niža granica za vožnju, nešto viša za rad sa strankama, jedino kod žena ne postoji jasan prag ispod kojeg neće namirisati da nisi odoleo da makar lizneš koju i to sa prsta, čisto da vidiš el dobra je.
– Šljiva?
– Samo dva prsta, vozim školski bus.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Povratak u devedesete
Објашњење за свако срање које се дешава.
Као да су деведесетих измишљени криминал, несташице, крађе, убиства. Као да их није било пре и после тога, и овде и на другим просторима.
– Читај ово. Човек убијен у парку.
– Тешко нама, ето нам повратка у деведесете.
—————————————-
– Опет нереди на дербију.
– Па да. А ја кад кажем да нам се враћају деведесете онда ово, оно…
—————————————-
– Данас је годишњица атентата на Кенедија.
– Ах, мало мало па неко неког убије. Све ми више ово личи на деведесете дете моје.
– Али то је било шездесетих. У САД.
– Ето видиш колико каснимо за светом.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kapitenski
Рутински. Лагано. Без знојења. Без муке. Пичкин дин. Као ладна вода. Одрадити нешто са таквом лакоћом да сви који то гледају помисле да су томе кадри и вични док не покушају па не падне статива. Завршити посао као из уџбеника. Школски.
Господин Шаренац: Ломи се утакмица, тражи се решење у нападу, најбоље би било можда да идемо на Крстића и да, ево лопте на ниски пост, гради се Крстић, сјајна игра леђима, каакав окрет сада и лаки поени за Крстића! Капитенско решавање ситације, где ћеш Кикановићу ни у звезди ниси ваљао…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Izbušen stolnjak
Esencija enterijera svake tvrdokorne kafančuge koja drži do sebe. Znak memle i oronulosti mesta ali i pokazatelj dobrog provoda: jelo se, pilo se, slavilo se i pre svega – živelo se. Otuda i rupčage na kariranim stolnjacima, da svedoče o prolaznosti i pijanstvima koja su se prepričavala. Svaka progorela rupa je priča za sebe, bilo slučajna ili namerna, u momentima kad pesma i život bace u sevdah.
Jeb’ga bajo, kad cigani opletu Angelovu “Priču o nama“ ili Tomino “Dno života“ vadi se ono malo preostale mesečne plate iz skrivenih štekova u jakni i lomi ionako oskudan inventar – ko će još da misli o tome gde je završio žar cigarete…
– Aj’ banemo ovde, vidi kako dobro mesto.
– Ma zajebi me s ovim pederskim kafićima za dokonu studentariju, ako nema probušenog stolnjaka ne ulazim!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Arkada
U puknutoj formi,nedosanjan san mnogih dečaka,kasnije momaka i još kasnije muškaraca u zrelom dobu.
-Igraš fudbal na terenčetu u kraju, 7-7 a igra se do 10, sredina jul meseca,5 popodne.
Pored terena,dobrih 30 ljudi iz kraja i čak 3 ribe.
U jednom trenutku skačeš u duel,odnosiš loptu,puca kontra ali ti ostaješ u mestu jer čorba kulja niz jednu polovinu lica. Svi te gledaju sa onim strahopoštovanjem karakterističnim za zajebane povrede,ribe vlaže a kako i ne bi kada izgledaš kao jebeni Rambo koji je upravo objavio da je prekjuče prešao u pravoslavlje i kao rite of passage otišao u Bujanovac i skalpirao 14 Šiptara.
Krećeš ka autu sa ozbiljno-kežualnom facom i ležerno dobaciš masi : *Arkada*.
Preuzeto sa http://vukajlija.com