– Brate, jesi video Sandru skoro?

– Ne, što?

– Videh je prekjuče. Prosto nevera u šta se pretvorila.

– Ne znam.

– Pustila gronik kao da je direktor društvene firme. Ne mogu verovati da bila je prepička nekad!

– Joj ljubavi, boli me, boli me, polakooooo…

– De, de…! E ajmo malo bugarski sad?!

– Štaaaa?

Dragi kaizene,

Vukajliji sam se priključila davne 2009. godine, meščini beše mart mesec. Odmah sam uvidela da je ovo jedan sjajan sajt koji mi svakog dana popravlja raspoloženje. Počela sam da provodim sve više i više i više vremena na njemu, dok nisam shvatla da mi se ceo dan zasniva na čitanju definicija, deljenju pluseva i minusa, postovanju na forumu, strahu i uzbuđenju da li će baš moja definicija završiti u odabranima. Čak sam počela i da ga sanjam.

Pošto sam informisana da poseduješ ogromne, čak natprirodne moći na ovom sajtu, znam da si u mogućnosti da mi učiniš jednu, za tebe minijaturnu, uslugu. Molim te da me banuješ. Banuj me kaizene! Banuj me kao što nikog dosad banovao nisi! Socijalni život mi polako propada, drugovi me napuštaju, gledaju me kao čudaka, dečka sam izgubila, ostavio me je jer sam mu u šali rekla Što si jebo, jebo si, roditelji pokušavaju na sve načine da me sklone od kompa, hoće da me vode kod psihologa ili psihijatra, isti kurac,u januaru sam dala jedan ispit, u aprilu nijedan, za jun nisam prijavila nijedan jer mi je taj dan sinula odlična ideja za definiciju, pa sam je razrađivala od jutra do mraka. Narodski rečeno, jebala sam ježa u leđa moj kaizene.

Pišem ti ovaj moleban u nadi da će moje reči u najkraćem roku stići do tebe.

Iskreno tvoja

:*

– Gospodine čistaču klonjare, gospodine čistaču klonjare! Grupa terorista je upala u objekat! Naoružani su do zuba i prete da će sve dići u vazduh!

– Štaaaaaaaaaa???!!! Pa zar sada kad sam sve očistio? E pa neće to moći, ne u mojoj smeni! Dodajdemi tu metlu i sakrij se negde dok ja to časkom počistim.

„Госпођо, боли ме курац да вас јебем. Мимоиђите ме.“

„Боли те курац? Дај, љубим да прође“

Nećak: Striko, dobro da si sam… Reci mi, imaš li još one domaće viljemovke, ide mi rođendan, pa da počastim društvo?

Stric: Ima, ima… Koliko?

Nećak: Može dva litra?

Stric: Može.

Nećak: Koliko?

Stric: Pazi, tržišna cena je 1500 dinara, ali nisi ti meni svako, pa može za ‘iljadarku.

Nećak: Striko, mani ti što ti ja nisam svako, sreo ja usput komšiju Rajka, reče da si njemu dao za 800…

– Brate, nisi valjda opet kupio sladoled u džamiji? Jel znaš ti da je svaka kupljena kugla jedan metak?

– Daj brate opusti se. Oćeš liz?

– Hej, slušaš li ti mene uopšte?

– Izvini, gledao sam ti u nokte, ne mogu da izvalim jesu li pravi, ili veštački.

– Prirodne su, vidi.

– Da, tako su mi i delovale.