– Мама одо ја у град.

– Црно дете, како си се то обукла ?!!

– Што, не капираш ти овај фазон мама..?

– Како што, мрежасте чарапе, тиграсти мињак, мајичица на бретеле са чипком, ципеле са отвореним прстима и потпетицом ко нос Исидоре Бјелице?!!.. Црно дете имаш све предуслове да идеш испод Плавог Моста.

( Касније у граду )

– Ћао мацане..

– Ћао, мала, ош да те водим у мрак ??

– Да видимо, Ауди А6, сат марке Ролекс, италијанска кошуља, и Конто Бене фарке.

– Иии ??

– Управо си испунио све предуслове, јебаћеш.

– Сине, ако овај Мигел Анхел не запроси Марисол, па ево тачно ћу да се обесим!

– Мајко, немој и ти да нас бацаш у трошак. Доста ми је што је мали звао са фиксног да лицитира Делимано лонац.

-Dobro, jel možeš ti jednom u životu da dođeš na vreme?!

-Ne mogu!

-Vidim! Šta je sad izgovor? Pukla ti guma, saobraćajac pravio red na raskrsnici, preprečilo ti se deblo preko sve tri trake na Bulevaru?

-Nisi pogodio! Jurio sam ko Kremenko kad mu se Vilma porađa, al’ džabe! Neka riba se šminkala u retovizor tamo pred most, napravila svatove iza auta, red ko devedesetih ispred random prodavnice, a ona… jebe joj se tačno! Kol’ko su trubili, umalo nisu na vestima javili vazdušnu opasnost. Nego, da te pitam nešto, u kojoj je sobi taj hitan slučaj?

– Ми би да кренемо, још мало па ће Слагалица.

– И, бре, шурак, седи, може и овде да се гледа.

– Ма нека, ионако деца сутра прва смена.

– Е, ако је тако, онда да вас не задржавам.

Следи краће поздрављање и испраћање до врата уз обавезно лажно смејуљење.

– Добро, бре, Марко! Па да л’ си могао толико да нас избламираш?!

– Што бре?

– Па шта их питаш где им је треће дете, кад они само два имају!

– Ма откуд знам, учинило ми се да их прошле године три било. Опусти се, извукао сам ситуацију.

– Чиме? Тиме што си рекао: „Ма, знам, шалим се“. Обрукао си нас за сва времена.

– Е, много ме боли курац, знаш! Ти мислиш мени је лако да слушам сваке године причу како је Милош упознао Владимира Југовића на бензинској пумпи деведесет шесте.

– Човек се зове Милан.

– Ма знам, шалим се. Е, ионако су они предгрупа, шта се секираш. Него иди ти распремај оно, сад ће прави гости да дођу!

– E da si vid’o kako smo sinoć ja i Pera jebali onu pevaljku!

– Misliš Pera je jebo?

– Da.

– И ето мене у пола седам испредпоште, ко сова сам уст’о да би дош’o пре свију. Али ђаво никад не спава. Прц, испредпоште људиии ко ситних светаца. Цео дан стај’о, а пензију не стигох да подигнем. Јебем ли им крушну мрву! Дедер онај лавор, не могу до вецеа сад да се гегам.

– Мршћи деда, има још ћивота у теби! Пази само како ходаш, немој ко онда кук да сјебеш. Помог’о бих ти, ал осто још само Нексус да срушимо, не смем да ризикујем партију.

– Ju, šefe! Hihihi.

– Antrakse, radimo se k’o gramofon mesec dana ovom jednom iglom, navući ćemo neku boleštiju. Idi, brate, do Doma zdravlja, uzmi koju iglu, ti si diplomirao medicinu, znaju te tamo.

-Па јебем му све клошарчино што је много много је, трећи викенд се бре гребеш па докле ћемо да те појимо пив…

-ДА ПОЈИТЕ МАТЕР СВОЈУ ЛЕГЛА ПЛАТА ОПАААА ЕВО ГАЈБЕ ПИЧКЕ КУСТА НАСТАВИО СНИМАЊЕ!

-ОПААААА ПРОЛЕЋЕНАМОЈЕРАМЕЕЕ СЛЕЕЕЋЕ

– Sine, kad misliš izaći iz kuće među narod, mani se flaše i ustani iz kreveta. Nisi ni prvi ni poslednji koga je žena prevarila sa kumom, nije ona jedina na svetu!

– Za mene će ona uvek biti moja bebana.