Dokumentarac o narkomaniji

Šatro obrazovnog karaktera i edukativan, a ovamo nabija tenziju u dnevnoj sobi ako ga gledaš s matorima. Jeste, radio si pajdo koka ekser trip (tako se samo kaže, he) i boli te kurac za neke tamo ispovesti nekih anonimusa eks štićenika iz Crne Reke pod okriljem oca Branislava Lopate lično i znaš da oni tamo samo jedu pajdo govna preko TV-a.

Niti te dotiče ta njihova priča nit šta, ma ko te jebe matori, pucaš se u venu i meni je to dovoljno da ne obraćam pažnju na tebe, već ću za to vreme da iskucam poruku Marini da kupi kurtone pre nego što odem do nje i da iscima malog Đomlu za bar pola tketa. Pa daću joj kintu kad se budemo videli večeras, opušteno.

Negde na pola drndanja SMS-a čuješ matorog kako mumla nešto o čemu si ti već odavno provukao kroz glavu i provaljuješ samo ono: ”E da ti jebem mater onu narkomansku”, a na televizoru par scena iz Treinspotinga i Gridloka, simultano. Ćale namršten i poluzgađen, a keva ko svačija keva, poluzabrinuta, blago u neverici sa pogledom fazon ”pa zar stvarno to postoji kod nas?!”

”Droga je ono, stvarno baš loša, baš…mmm…hmmmr…droga ti je jedno zlo koje ti krade život i cedi dušu” – reče neka tamo silueta izmenjenim glasom ko vokal Kenibal Korpsa dok u pozadini piči tema iz Rekvijema za Snove. Sledi malo duži fejdaut efekat dok ekran potpuno ne pocrni, pa kreću krupna bela slova u vidu zahvalnice svih koji su sudelovali u ostvarenju ovog filma*. Kako originalno od reditelja, nema šta.

Uzimaš 500 kinti od matorog i krećeš u grad jer ti je poruka preko moba apruvovana.

*Zahvaljujemo MUP-u Srbije na ustupljenom materijalu. Video materijalu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com