Небеска појава која је одвајкада распаљивала машту оних који машту имају. Покушавајући да протумаче поруку белог трага на бескрајном своду, разне културе су га различито читале. Данас је преовладало материјалистичко тумачење, па ће самодовољни Западњак, видевши звезду репатицу (комету, падалицу), грамзиво помислити или рећи: “Make a wish!”. Пожели нешто ново из категорије “Must have”, да буде само твоје, да утолиш ту неутољиву глад за поседовањем бар до следећег “Must have” огласа.
А Србин? Србин ће рећи нешто што дводимензионалним умовима, уроњеним у материју, звучи као неразумљив склоп речи. Казаће: “За грм, брале!”. Какав сад брале, за који грм? Без бриге, зна ко треба да зна: онај који је рекао, онај на кога се односи и Бог, коме су те речи миле.
Јер Србин вековима и поколењима верује да звезда репатица оглашава да је управо тог тренутка, негде на свету, неки неправедно заточени сужањ утекао из тамнице. Па, не могући да му конкретније помогне (јер не зна ни ко је бегунац, ни где се бекство дешава), он му, озареног лица, мисаоно упућује савет: “За грм, брале!”. Ил’за трн, ил’ за грм, склони се пред потером.
Пре неку ноћ, на ведром небу се оцртао бели траг. А ја сам га видео. Иако гравитација одавно вуче поглед надоле, још успевам да се подсетим каква сам врста живог бића, још увек чело тражи да буде усмерено тамо где треба – право и увис, а не у земљу. И видео сам бели траг на небу, отпратио га у свој његовој раскоши.
Пре него што је оно рационално у мени стигло да реагује: “Ма дај, зар ти стварно верујеш у…?!”, оно исконско је урадило своје: “За грм, брале!”, прошапутах, радујући се онако како то само дете уме. Бежи, склањај се, и знај да за тебе навија читав космос, на челу са самим Богом, коме су те речи миле, јер је безброј пута показао да, када га људи приморају да се сврста на страну прогоњеног или прогонитеља, Он увек изабере оног првог.
Preuzeto sa http://vukajlija.com