То ти је оно кад си клинац па те зову на журку.
Те клиначке журке са сокићима.
То је кад си клинац и кад имаш тај осећај промашености.
На клиначкој журци.
То је кад си ружни ретардирани клинац на тепиху и друга деца плешу.
У патикама и ципелицама.
Плешу увек уз Здравка.
Знаш оно: “Нешто ме тера Е теби као жени”
То је и кад клинке одлазе. Онако клиначки, без кривице, одшетају ти се из живота.
А Здравко јауче “Продужи даље, пали од мене јербо још си дете”.
И оћеш ти сад да будеш јак ко Здравко, ал не да ти се.
Прска лимфа из очију.
– Ампутација Здравка
Е, то ти је оно кад ти израсте коштана структура, целулит, сисе и мускулатура, па помислиш како си јак, како си надрастао тај јефтини очај, тај непријатни осећај одсуства.
Клањаш се перспективи, Смислу, заљубљујеш се помало у себе …
Стојиш испред огледала, посматраш своја слана рамена … маме те.
Трљаш стомак сапуном, сапуница се цеди, мокром ти се скупе брадавице па изгледаш ко на филму.
Пријатна илузија.
Али.
Да, увек има Али.
Здравко се управо томе нада.
– Здравко страјкс бек
Да.
Враћа ти се кад си најјачи.
Најохолији.
Да те понизи.
Приземи.
Врати ти онај хаос, ону опору носталгију, зови је меланхолијом, небитно ми је.
Здравко Бич Божји.
Не Бич као бичарка, него .. онај што те посрами, учини поново богобојажљивим.
Слабим.
Небитним.
Да, јако добар осећај …
Понеку срећу одглумићу
Preuzeto sa https://vukajlija.com