Најлуђи лик у касарни. Он је на крају каријере, види на шта је страћио живот, зна да је касно, прошао воз, то што није хтео да се гузичи још четири године по Војној академији га је коштало две и по собе при додели стана, упола мање плате, а за годину-две и пензије, и константног зајебавања од стране официра који би могли да му буду синови. Доживљена спознаја изазива различите психичке поремећаје.
За дозволу за излазак, најбоље је ипак питати баш заставника…
Заставник А, Смедеревска Паланка – Туретов синдром ограничен на реч “курац”:
– И шта курац, ти мени курац, по петнаести пут уваљујеш дежурство, курац, на КПС-у курац. А ти курац, мислиш да ја нисам видео, како ти и онај курац Коле крадете бензин из Пинца курац?
– Господине Заставниче…
– Шта је који курац!?
– Је л’ можемо да изађемо у град?
– Терајте се у курац!!!
Заставник М, Сента – делта алкохоличар, задњи стадијум:
– А за Лађом, тудом тудом… Мађарица млаааада… Де сте јебачи…
– Господине Заставниче, је л’ можемо у град?
– Само ако ће да јебете пичке. Је л’ оћете?
– Хоћемо, господине Заставниче!
– Доообро! Ал’ доообро да их јебете да вас запамте! Ништа ниси урадио ако те ХИК, не запамте. У дупе је јеби, о завесу га бриши и истерај је напоље ГОЛУ хехе…
– Разумемо, господине заставниче!!!
– Ај Мађарице свршим ти на лице, ој Зоро Зорицеее…
Заставник Ж, Ниш – Диогенов синдром:
– И тако ја отишо на одмор и они заменили фекалну пумпу, а стару БАЦИЛИ! А реко сам оном педеру да ми таква треба за наводњавање на плацу! Шта ‘оћете вас двојица? У град можда?
– Па је л’ можемо Господине Заставниче?
– Можете, само прво имате једну гомилу црепова и оне старе олуке што су мењали да ми утоварите у Ладу, питао сам команданта да узмем. И кад се враћате, неко је оставио бојлер поред контејнера на раскрсници, па ми и то понесите.
Preuzeto sa http://vukajlija.com