Степеница изнад "нисам га видео сто година". Човек са којим се толико дуго нисте срели да вам се његова фаца помешала са оном од пајдомана који је оверио још двеиљадетреће. Његове бледе догодовштине су одавно постале винтаж, чак и међу заклетим локалним блејачима, вербалним преносиоцима окружних приповетки. На сликама из основне на његовом лицу се увек држи палац, а ортак из клупе га се једва сећа само по највећем бламу.
– Знаш ко ме звао синоћ?
– Ко?
– Џиги!
– Ко?!
– Џиги, из основне.
– Зар није он умро?
– Није, живи у Калуђерици и има двоје деце.
Preuzeto sa http://vukajlija.com