Један од највиших степенова дангубљења.
Стање апсолутне курцобоље за небитне ствари попут хигијене, интелектуалног развоја, емоционалних потреба, физичке активности и социјалног живота. Последица вишедневне изолације од било каквих спољних утицаја и избегавања огледала, живљења у рути компјутер – фрижидер – тоалет – компјутер. Лако се отима контроли и прелази у навику.
– Дез брате, шта има ново?
– Ништа посебно. Шутнула ме Марина.
– Е, јебига. Значи, бацаш се у потрагу за новом бицури за викенд, или већ имаш неку комбинацију?
– Ма јок, мало ћу да паузирам. Узимам годишњи, гасим телефон и бацам се на сто осамдесет гига филмова, музике и игрица што сам поскидао у последњих шес месеци, уз повремене паузе за блејање на интернету.
– Аха, планираш да проведеш време квалитетно. Како хоћеш, али немој после нас да зовеш да ти бацамо флаше са пишаћком и стружемо штроку са леђа.
Preuzeto sa http://vukajlija.com