Odolevao je svim izazovima selidbe, zubu vremena i modernim dvodelnim frižiderima.
Nije puštao vodu na parket ni pod teretom restrikcija električne energije.
Vremenom je glas počeo da ga odaje. Potom ga je hvatala i drhtavica pri buđenju termostata iz kome i startovanju motora.
Ćutao je o svim gresima svoje gazdarice. Ni pod pretnjom prebacivanja na terasu ne bi odao da je skladištio šnicle po nekoliko godina da bi voljena svekrva bila ljubazno ugošćena. Još ćuti o tome da su te iste šnicle u nekoliko navrata mučki odleđivane. Gazde su mu i to opraštale jer ih je spasavao od gladi za vreme nepravednih sankcija. Samo njegov motor zna kako je preživeo nestabilno napajanje u nestabilnoj državi.
Čuo je da mu kolege zamrzavaju kojekakve morbidluke ali od svega neobičnog, on je u par navrata primio u sebe zamotuljke porodične ušteđevine.
Tokom užarenih leta kada je i noću bio sam u sobi dok su se gazde ‘ladile po Paraliji, sa mukom je čuvao naslagane kutije “akcijskog” sladoleda. Prilikom održavanja dubokog minusa u komori frktao je udarajući se o nogaru francuskog ležaja. Termostat je bio neumoljiv da ga uključi i isključi i njegova korodirana i požutela telesina je to podrhtavanje jedva izdržavala.
Prvo je nestao pozdrav:
“Jebem ti zamrzivač, ne mogu da spavam od njega!!”
Potom je nastupila jesen bez pečenih paprika, opranih jagoda i očišćenih višanja.
Zbunio se. Osluškivao je nove glasove.
U kuću je nahrupio ogroman paket.
Dvodelni frižider!!
No frost mu je uterao strah do utikača.
Momentalno su ga isključili iz struje, pobacali preostale dragulje (dva paketića pečenih paprika i filete oslića) i grubo ga izneli do lifta. Motor se borio za dotok struje kao riba na suvom. Sa užasom je osetio da ga prislanjaju na kontejner.
Srce mu se otopilo.
Novi gazda, onaj klinja koji je krišom vadio sladoled iz njega je porastao i oprostio se od njega:
“Jebo ih zamrzivač, i u grob bi ga odneli da su mogli!”
Preuzeto sa https://vukajlija.com