Zamalo da ubijem dedu

Ja:Gde si deda,jesi li dobro,nešto si mi ubledeo,šta ti je?

Deda:Nešto me “šaši” u grlo,i malo sam malakso.

Ja:Pa idi uzmi jednu šumeću sa stola,bice ti bolje(inače u našoj kuci šumeca je lek za sve,čista hemija,al kao zdravo je).

Deda odlazi sa čašom vode u pravcu dnevne sobe,posle par sekundi

čujem krkljanje…….

Ulazim u dnevnu sobu i imam šta i da vidim:

Deda je strpao šumeću u usta umire od kašlja,naliva vodom tabletu

koja mu je u ustima,od kašlja mu ispada levo plućno krilo na pod,ali on

ne odustaje,zapenio kao da ima besnilo!

Par sekundi se čuje:ŠŠŠŠŠššššššššššŠŠŠŠŠŠŠššššššš

Lupa nogom o pod,i pokazuje mi da ga udarim po ledjima,ali i dalje ne odustaje,agonija traje još par sekundi,dok se tableta nije otopila na veličinu koju on može da proguta.

Napokon guta tabletu,i zakrvavljenih očiju izgovara:

“JEBLA MAJKU KO DA JE ZA KONJA”