N-знаменкаста патолошка потреба да се некоме загорча живот, кафа или пиво, где је “Wi-Fi” бежична интернет конекција, а “PSK креативност” она ингениозност при осмишљавању најпрефриганијих инкрипција које је само један ђаволски докон ум кадар да изнедри, Енигма да провали, а једна неслутећа особа са вај-фај уређајем и нешто слободног времена ни на пола пута од кољевке па до гроба да схвати.
Шта се то јеботе десило са старом, добром бројаницом?
1, 2, 3, 4, 5, 6 евентуално?
Ништа, само зајебано и духовито, а?
– Један мали еспресо и чашу воде, молим.
– Одмах.
—————————————-
– Извини, која ти је шифра за вај-фај?
– За шта?
– За вај-фај, за интернет?
– Аха, то. Коме треба?
– Како коме треба, па мени треба.
– Не, не, не. КОМЕ ТРЕБА?
– Јеси ли ти уперан човече?
– КОМЕ ТРЕБА је шифра мили. кекекекеке.
—————————————-
– Другар, могу ли добити шифру за вај-фај?
– Нема шифре.
– Па мени тражи шифру да се повежем?
– Па дај му га. Ђе шифра, НЕМА ШИФРЕ. Капираш, шифра је НЕМА ШИФРЕ. Паметно, зар не?
– Ај наплати молим те.
—————————————–
– Иста к’о јуче.
– Али ја нисам био јуче овде. Која је јуче била шифра?
– Веровао или не, иста као и прекјуче.
– Је л’ ти мене зајебаваш?
– Пријатељу, овај мали што нам је монтирао модем је духовит к’о нико. Јуче смо тек отворили кафић и дилеја је одмах за шифру ставио “Иста као и прекјуче”, а коју је данас преиначио у “Иста к’о и јуче”, са све апострофом. Клоц зар не?
——————————————-
– Конобар!
– Молим господине?
– Ја упорно куцам “фибоначијев низ” као што си ми рекао, но никако неће да ми се повеже на интернет.
– ЛОЛ
Preuzeto sa http://vukajlija.com