Završio mladi Piroćanac posao u Nišu i otišao na železničku stanicu da kupi kartu za Pirot.
●Pošto karta do Pirot?
●Banka!
Lele, mnogo, pomisli mladić. Ajd da vidim na autobus, možda je jeftinije.
Otrči on na autobusku stanicu:
●Pošto do Pirot? – upita sav zadihan.
●Dve banke!
Lele, ovo je poskuplje. Idem si na voz, odluči on i otrči na železničku. Uđe on na peron i vidi da je voz već krenuo. Potrči da ga stigne i tako trčeći za vozom stigne i u Pirot. Dođe kući sav zadihan i pohvali se ocu.
●Tatko, završio sam posao u Niš i još sam uštedeo jednu banku.
●Kako bre, sinko?
Ispriča on sve ocu, a ovaj mu opali šamar.
●Zašto bre, tatko?!
●Pa, što ne trča za autobus, pa da uštediš dve banke?!
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com