Krenuli Suljo i Mujo na dugo krstarenje brodom. Nakon nekoliko mjeseci naiđu na jedno ostrvo i odluče da ga malo istraže. Priđu ostrvu sa svojim brodom i usidre se. Gledajući onako po ostrvu skontaju da je svo ostrvo prekriveno sa zlatom. Kad odjednom pojave se domorodci i pokupe njih dvojicu pa ih odvedu do svog vođe. Sjeli njih dvojica na razgovor sa vođom ostrva. Suljo skonta da su oni onako ne emancipovani i da bi ih mozda mogao zajebati i da im pokupi zlato s ostrva. Odluči Suljo da pita poglavicu.
Suljo:
– “Je li .. poglavice.. sta vi mislite o tome da ja i Mujo vama damo kilu brašna a vi nama kilu zlata?”
Polgavica digne ruku i kaze:
– “Zamba”
Suljo ce na to Muji:
– “Vidi ba Mujo jesu glupi cuj dat ce nam kilu zlata za kilu brasna”
Suljo:
– “A poglavice… sta mislis o tome da ja i Mujo vama damo 100 kila brasna a vi nama 100 kila zlata.”
Poglavica opet digne ruku i kaze:
– “Zamba.”
Na to ce Suljo opet Muji:
– “Pa ovi su stvarno levati, ima da im uzmemo svo zlato i odemo odavde”
Tako je Suljo njemu trazio, tražio, tražio i nakon izvjesnog vremena mu se pripiša. Ustane se i kaže
Suljo:
– “Poglavice izvini ja odoh samo da pišam pa ću se vratiti da pregovaramo”…
Ode iza jednog žbunja izvadi ga i onako sav sretan što ih je uspio izlevatiti uživa u pišanju, kad se od nekud pojavi jedno od te djece s ostrva i onako ga gleda dok piša sav zbunjen. Na to će Suljo:
– “Je li bolan mali, šta to ti gledaš, hajd razguli…”
A malac sav zbunjen njemu kaže:
– “Jaoooo čikoooo kolika vam je ZAMBA…”
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com