Nasukao se Mujo na pusto ostrvo zajedno sa jednom ovcom i jednim Šar-planincem.
Prolazili tako dani, meseci …
Muji pripala muka … Razmišlja on:
”Snašao sam se za hranu, vodu, ali nema onih stvari….”
Seti se on da kresne ovcu , pa šta bude … Krene on prema njoj ,
kad Šar-planinac mu ne da i počne da reži.
Mujo se uplaši, odustane, ali drugi dan opet pokuša i opet isto.
Tako on danima pokušavao, ali Šar-planinac ne da, pa ne da …
Kad, jedno jutro, Mujo na pučini ugleda jednu žensku kako pluta na nekoj dasci. Skoči on u vodu, dopliva do nje i izvuče je na obalu …
Kad je došla k sebi, ženska mu kaže:
– Ahhhh, konačno sam spašena….! Junače moj, kako da ti se odužim?
Misli Mujo, misli…. pa kaže:
– Lako, bona. Zamajavaj, matere ti, onog Šar-planinca, da nekako dodjem do ovce…! 
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com