Upregao Lala konje u kočije i sprema se da ode u susedno selo da poseti rodbinu. Sosa se sva uzvrpoljila oko njega, išla bi jadna i ona, a Lala joj ne da.
●Lalo, hajde, srećo, da idemo zajedno, šta ću ja sad celi dan sama kod kuće? – moli Sosa.
●Ma, ne dolazi u obzir, sve vreme ćeš mi samo čantrati, ženo! – iznervirano će Lala.
●Neću, Lalo, očiju mi. Eto, sešću nazad u šarage da me i ne vidiš – preklinje Sosa.
Ali, koliko god da je pokušavala, ništa joj to nije vredelo. Na kraju se Lala ipak odvezao sam. Naveče, kad se već vraćao kući, uhvati ga jako nevreme na putu. Lilo je kao iz kabla, kad odjednom udari grom u zadnji deo Lalinih kola. Okrene se on zabezeknuto nazad pa će:
●A zaista me je lepo molila da i ona pođe!
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com