“… i tako ti ja, bolan Haso, sjednem u avion i pravac Frankfurt. Kad za pola sata pojavi se neka raja, zauzmu avion i vele da su otmičari. A mene baš zaboli, ono, nije moj avion, baš me briga, hladan ko Klintistvud.
Bio sam miran sve dok nisu krenuli da siluju jednu žensku. Tu je meni puk’o film. Digo se ja i kažem, onako k’o šerif: Pustitete je. Pustili su je na miru ali postavili mi ultimatum: Ili skačeš ili te mi svi guzimo…”
Haso se sav uživio u priču…
– “… i, jesi skakao?”
– “Ma jesam, malo u početku… Dok se bulja nije razradila…”
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com