Bio Mujo nešto bolestan i zaglavi u bolnici. Pođe njegov jaran Haso da ga poseti. Uđe Haso u sobu kod Muje i videvši ga onako priključenog na mnoge aparate ražalosti se i priđe da ga poljubi, a ovaj se trgne, počne da mrmlja, da se trza i stenje.
Pošto od aparata nije mogao ništa da kaže, Mujo uzme olovku i počne da piše. Ne znajući šta se dešava, Haso uzme onaj papir iz Mujine ruke, stavi ga u džep i počne da vrišti:
●Ĺ ta ti je, jarane, reci nešto!
Dotrče sestre, ali su mogle da konstatuju samo to je da je Mujo umro.
Haso je bio mnogo tužan i svi su saznali kako je Mujo umro na njegovim rukama. Dođe i tužni dan oproštaja. Svi zatraže da Haso kaže oproštajne reči Muji kao njegov najbolji jaran.
Pomalo i ponosan na to, Haso reče da su celi život bili jarani, da je sudbina htela da Mujo umre na njegovim rukama, pa se seti i onog papira, te reče da mu je Mujo uspeo napisati i zadnje reči pre nego što je umro. Izvadi on papir iz džepa i ponosno počne da čita:
●Haso, stao si mi na dovod kiseonika!
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com