Ide žena odnijeti svom pokojnom mužu cvjeće na groblje i ostane se malo moliti. Vidi ona da već polako pada mrak i računa, ‘ajde ostat ću jaš malo. Kad se izmolila vidi da je skroz pao mrak i uputi se ona doma. Ugleda nekog čovjeka naslonjenog na stablu i ode do njega i veli mu:
– “Oh, šjor, drago mi je da vas vidim.”
A on će njoj:
– “I mani vas.”
Kaže ona njemu:
– “Kako je malko strah hodati sama po groblju, dobro je što je tu.”
A on će na to njoj:
– “I mene je bilo strah dok sam bio živ.”
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com