Bili Suljo i Mujo u partizanima i nakon višednevne borbe sa Švabama ostadoše oni odsječeni od ostatka čete u rovu, sa malo vode i bez hrane.
Čekali su danima da ih neko izvuče, a Sulji vremenom dopizdi i odluči on da se pokuša došunjati do švapskih rovova ne bi li šta ukrao za pojesti.
I dođe Suljo do neprijateljskih rovova, pun rov mrtvih Švaba, kad odjednom vidi Suljo u rasporenom stomaku mrtvog Švabe ostalo graha. Gleda on i šta će, uzme malu šerpicu i naspe graha iz cvijeva mrtvog Švabe u njega i lagano nazad u svoj rov.
Stigne do rova i kaže Muji da se satro živ da nešto nađe i da je našao samo ovaj grah i neka Mujo jede, jer je on već tamo jeo.
Mujo halapljivo uzme šerpicu, prespe grah u tanjir i pojede ono sve za dvije-tri minute.
Tek će Suljo
– “Mujo, znaš li ti odakle taj grah?”
Mujo:
– “Odakle?”
Suljo:
– “To ti je grah iz crijeva mrtvog Švabe.”
Mujo raširi oči, smuči mu se u sekundi i stade da povraća, a Suljo u tren oka postavi šerpicu ispred njega i reče:
– “Fala ti što si mi podgrijao.”
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com