Клуб који тек од скоро има огромне паре, док су природни клубови они који већ деценијама троше огроман новац и узимају најбоље играче од клубова који нису имућни. Тако су силеџија из бундеслигашког школског дворишта који свима отима најбоље сличице – минхенски Бајерн, и клуб који за половину својих трофеја може да се захвали Франциску Франку – Реал из Мадрида, у очима просечног фудбалског навијача нешто вредно поштовања и узвишено у односу на омражени ПСЖ.
Тако ће и просечан српски навијач неког од државних пројеката тада новорођене комунистичке државе, за које мора да је убеђен да су самоникли на Косову пољу и финансирају се упијањем сунчевих зрака, са гађењем написати да је Манчестер сити, иначе 65 година старији од Звезде и Партизана – вештачка творевина.
2056. година, коментар на сајту Спортала оставља навијач Челсија, седмоструког првака Европе који последњих десетак година борави на средини табеле енглеске лиге:
– Фудбал је бре изгубио душу, пази ти бре, Свонси осваја другу титулу Лиге шампиона, али и даље је то мали вештачки клуб без традиције који ништа није значио док је славни Челси у Мурињовој ери харао Европом!
Preuzeto sa http://vukajlija.com