Kad se kupi nesto preskupo, i kad treba da se proda, teško se prodaje. Jadac. Zajeb. Žešći zajeb, i trenutak kad bi sam sebi oko iskopao. Najćešće kad se pokušava prodaja automobila, bunde ili mobilnog telefona.
To ti je kad kupiš Rover 220, a pritom si onaj alfa svadbarski gilipter. Metalik plavi auto, npr. U koji pičke same ulaze. I to za nekih 4.000,00-5.000,00 jura, jerbo si digao kredit neki na tri godine, ili si u krajnjem slučaju bio tehnološki višak u firmi pa te šutnuli. Auto kupljen da se kurčiš po kraju i kad posećuješ rodbinu po selu, da bi svi pljeskali, izbalavljeni kad te vide, i jedva čekali da protljaju dupeta o tvoja roverska kožna more sedišta, napravljena od kvazi tvrde svinjske kože.
Onda auto polako krene da ti se kvari, i ti redom krećeš po raznim autoservisima, gde će te odrati za najprostije menjanje ksenona, jer si ti hteo prolećno fluo žuta boja da ti sija, da se slaže uz pertle na air maxu, a kad ono nema sijalica za tvoj auto, idi kupi preko, jer autić ne prima kineze.
Taman kad si napisao ime svoje ljubavi kurave na spojler, stavio lakirani zeleni karbon sa cirkonima na krov, i sredio tablice da budu sa tri cifre, auto počinje da staje često i ne vuče, ti opet u radionicu, kaže kasapin 400,00 jura da das za neki dihtungahtonizahtor, za nešto za šta ni ne znaš izgovoriš kako se zove, ali, bitno je jedno: imas rovera, dvesta dvajes, ljutu mašinu.
I, tako, pored bezbroj odlaženja kod raznoraznih svinjokoljača da ti pokrpe auto, jer nemaš pare da odeš preko kao pravi gospodin čovek u ovlašćeni servis, jer za kredit već dodje prva rata, rešiš da prodaš auto, daš oglas, ali PRC! Teško da ćeš da ga prodaš lako.
Niko neće da kupi nošenu venčanicu, još da je krpi kod ovih naših srpskih kasapina.
Preuzeto sa http://vukajlija.com