Постоји Туга, и постоји Тужњикавост. О Тугаљивости неком другом приликом.
За Тужњикавост је потребно садејство извесних физиолошких и психолошких фактора.
Тужњикава особа је сита или полупуног стомака.
Ако си гладан, не можеш да будеш тужњикав.
Када си сит, јавља се вајкање због преједања и осећаш се помало "као свиња", што би народ рекао.
Тужњикаве особе могу да испуњавају свакодневне обавезе у зајединици без проблема.
Своје послове обављају успорено, али опет стижу све да заврше на време.
Тужњикаве особе могу да онанишу, али то раде лагано, најчешће са 2 или 3 прста, док ретко упражњавају секс или агресивну мастурбацију.
Тужњикавко је ближи флегматику него меланхолику.
Велики број тужњикавих мушкараца има бебећи ментални склоп.
Код једног броја испитаника примећена је визија Велике Беле Дојке која би их ушушкала и ратосиљала Тужњикавости.
За разлику од Туге, Тужњикавост нема клистирајуће дејство на душу.
Ово је уједно и главна разлика између Туге и Тужњикавости.
Тужњикавост не може да прочисти душу, она повлачи за собом неке друге последице, као што су Забагревање (о томе другом приликом) и Затупљивање.
-Ћао, да ли би ми пиркао у уши?
-Не могу данас, нешто сам тужњикав :S
Preuzeto sa http://vukajlija.com