Не знам како је по другим насељима, у главном од кад је Новак постигао успех, свим клинцима су маме и тате купиле рекете (ваљда мисле да ће им деца постати Новаци, Ане или Јелене. Тако то иде код нас. Када су кошаркаши били светски прваци и мени су мама и тата купили кошаркашку лопту и дали ме на баскет, без обзира што сам био тотално оперисан од лопте.) Е углавном, сваког дана од на сабајле па до увече, на игралишту испред моје зграде клинци к’о бесни млате лоптицу (јес да немају мрежу, али су направили неки свој систем бодовања и млате). Пре малћења они обавезно морају да се зову као неки свецки познати тенисер и ту настаје проблем.
Клинац 1: Ја сам Новак Ђоковић!!!
Клинац 2: Е није него сам ја Новак Ђоковић!
К 1: Али ти си јуче био! Ја сам данас Новак Ђоковић, а и први сам рекао да сам Новак Ђоковић! Ево, ти буди Надал!
К 2: Нећу да будем Надал јер мој тата каже да је он педер јер стално гура руку у дупе. Ја сам Новак Ђоковић и тачка! А и онако сам бољи од тебе!
К 1: Е ниси!
К 2: Е јесам!
К 1: Ниси! Пребићу те!
К 2: Ај да видим!!!
Након овог ”Ај да видим!” Клинац 1 прилази другом клинцу и разваљује га рекетом по глави. Онда настаје крвава туча за најпрестижније звање – име Новака Ђоковића. И тако сваки дан.
Preuzeto sa http://vukajlija.com