Како једно истраживање у Немачкој открива, у незгодној ситуацији сусрета са медведом, раширити руке, пљескати длановима високо изнад главе и правити громогласну буку.
Израз описује начин кафанског или каквог другог весеља мужјака који у свом ДНК коду нема рецке за глуму, и пати од генералног мањка осећаја за ритам и слух. Често је и сам незграпан, планинске конституције, чврстих вилица. Довољно без основних манира, а опет довољно без срама под утицајем алкохола, неспретно напушта седећи положај, и уз препознатљиве Балканске мелосе шири руке, диже их високо, пљескајући шакама као лопатама док устима генералише неразумљиву буку.
Заправо, овако тера људе од свог стола, а не медведе.
Заправо, ово је Србија, не Дојчланд.
– Јој види Жику Сунце ти јебем! Мислиш да ће опет да падне терање?
– Право да ти кажем, леви крак је већ у ваздуху. Рекло би се да хоће.
– Ја бежим за сто код Симкета смарача, ипак је то мање зло.
– Ае губи се. Пичко.
‘Де си Жико, краљино?!! ЈЕДНА САЊА ЈЕДНО ПРОЛЕЕЕЋЕЕЕЕ!
Preuzeto sa http://vukajlija.com