Са тачке гледишта потенцијалног зета, укопаног у месту као млади лос којег је пресрео чопор гладних курјака, свесног на чијој се територији налази, ствар која је у рангу црног хумора.
Обећао је тата својој мезимици да ће бити пријатан према теби, те ће се суздржати од класичних и помало архаичних “Које су твоје намере?” типа питања. Али није матори лисац сисао весла, зна он кога ти натежеш кад год ти се штрокави мишко дигне, па ће ти зато оружјем у виду подјебавања вратити мило за драго, сладећи се док од тебе, наизглед опуштеног лика, трема прави обичну сојку.
Она: Тата, мама, ово је мој дечко.
Он: Драго ми је господине, госпођо…
Ташта: Добродошао! Можеш слободно да ме ословљаваш по имену.
Таст: Мене можеш слободно да ословљаваш “Господине”.
Она: Тата!
Ташта: ‘Ајде идите вас двојица у собу док ми поставимо вечеру.
– Значи ти си тај због којег сам ја морао данас да пропустим лов.
– Жао ми је ако сте због мене…
– Па што си дошао ако ти је жао?
– Па ја…
– Хахахах… Шалим се бре, ионако ми се није устајало јутрос. Синоћ сам се запио са неким пријатељима.
– Хахах…
– Шта је смешно?
– Ништа.
– Па шта се смејеш онда? Је л’ ти смешно то што ми се сад цео дан повраћа или што нећу бити у прилици да скинем капиталца?
– Ништа, ништа.
– Зезам се бре, шта си се укрутио? Него, је л’ чуваш ти ову моју малу? Да је чуваш сад, касније кад остарите и кад теби дође из гузице и главу можда буде касно па ти оде код комшије. Хахахахаха…
– Надам се да неће.
– Што си тако озбиљан, нису ти смешне моје шале?
– Па јесу, него…
– Што се не смејеш онда? Шта, ти само волиш да се смејеш другима, је ли?
– Па не, ја само…
– Опусти се бре, момак, не уједам ја. Идемо да једемо.
Preuzeto sa http://vukajlija.com