Skupo dozlaboga.
Mesto gde će te sačekati hostesa sa šampanjcem i čokoladnim minjonima, dok oko tvog četvorotočkaša obigrava školovani kadar mehaničara iz nemačke sa leptir mašnama i ugrađuju licencirane rezervne delove.
Tamo nećeš čuti rečenice “Pa, uđi mater ti jebem!” ili “Paše ti taj deo i od Golfa dvojke jedan na jedan, nema veze što voziš Punta.” Ne. Tamo nose rukavice, stavljaju folije na volan i menjač da ga ne isprljaju dok deca ne starija od 18 godina nose u rukama laptopove i efikasno otklanjaju sve moguće kvarove za koje nisi ni bio svestan da imaš dok nisi stavio auto na kanal.
Ali probudićeš se iz sna, i zagrcnućeš se onim šampanjcem sa početka priče kad budeš video račun koji ti bude servirala ista ona hostesa sa biser belim osmehom od uva do uva dok u jednoj ruci drži čitač kreditnih kartica a u drugoj skalpel da ti izvadi bubreg.
Pa ti biraj šta ti je milije.
– Zdravo Jovice, otkud ti peške? Da ti nije žena oduzela ključeve kad je otkrila da imaš pičoku sa strane, hehehe…
– Pusti me u kurac, nemoj me i ti zajebavati molim te.
– Što? Šta je bilo?
– Ma sednem ti ja jutros u auto i okrenem ključ i samo čujem TAKA,TAKA,TAKA ni da zavergla! Jebo me pas! Moraću da ga teram u ovlašćeni servis, nema mi druge.
– Pa, ono jes. Imaš para za bacanje. Tamo ti je matori samo dobar dan sto evra, boli te kurac, i ja bi da imam.
– I, šta mi predlažeš?
– Idi kod Žike gedore da ti to sredi, reci da sam te ja poslao, ako ti on ne popravi to u gradu neće znati niko.
Preuzeto sa http://vukajlija.com