Фраза која описује степен вукојебиности неке вукојебине, тј. селишта које се налази Богу иза ногу, и у коме сваког дана 200 земљорадника оре њиву и кеца овце.
Опште је познато да су марке у српским селима биле у оптицају и 6 месеци након потпуног повлачења ове валуте из употребе, и доласка вољеног нам евра. Евро звучи европски, а марка Немачки (намерно са великим Н), па самим тим има предност.
*мисли се на некадашњу немачку валуту
-Брате, да ви’ш што Макса уз’о Голфа тројку половног, од неког сељака, ауто у одличном стању, 500 евра га платио.
-Па то је џабе јеботе…
-Ма ћути бре, једва убедио сељака да је су то праве паре, љаксе тврдио је марка и даље у оптицају.
————–
-Какву је кураву платио Симке… Био код буразера на славу у село, за 20 евра све ради.
-Ма как’и два’ес евра, нема више за тол’ко.
-Ма ‘де нема, то ти је село. Тамо се и за марке јебу.
Preuzeto sa http://vukajlija.com