Једина звезда водиља напаћеног малог човека заробљеног у овој обећаној земљи, заглављеног између седмог и деветог круга Дантеовог пакла. Тамо где су они, они који све само обећавају, лажу, обмањују, маскирају и замагљују ум просечном припаднику неког тамо измишљеног, непостојећег, само њима знаног сталежа.
Према свакој логици, тај мали човек би већ одавно требао бити мртав, лежећи згрчен у некој на брзину ископаној раки, али он се не да, бори се, верује, САЊА. Јер сутра је нови дан, не може бити гори од претходног. Бар он тако мисли, што је у ствари једино и важно.
– Тата, учитељица је данас рекла да до петка морамо платити рату за екскурзију и књиге. Послала је и овај папир.
– Да видимо. Аха, треба платити и осигурање, библиотеку и ужину. Важи, сутра ће то све тата решити. ‘Ајде сад на спавање, љуби ћале!
– Како ћеш скупити за то све? Па једва смо платили струју и воду за овај месец, не знам како ћемо кад почне зима. Најављују и кашњење плата у фирми.
– Немој се бринути малена, сутра је нови дан.
Preuzeto sa http://vukajlija.com