Strndžanje je običaj koji je nastao u Srbiji još u vreme Turaka. Narod, danas poznat kao "Šopovi", kada se vraćao u Srbiju, nakon što su ih Turci "evakuisali" u Anadoliju (uporan neki narod, bar da se nisu vratili), skupio je negde usput ovaj običaj, niko ne zna gde i kako (a najverovatnije su ga sami izmislili).
Naime, u jesen, kada se završe poljski i ostali poljoprivredni radovi, u sumrak (ne znam tačan dan), dozvoljeno je svakom seljaninu da spava sa svakom seljankom, bez ograničenja, sve do jutra, pod uslovom naravno da se oboje slože. Niko nije nikom zamerao ako se kresnuo sa nekim. Takva su bila pravila.
Druga pravila o stilu i tehnici, kako beleži istorija, nisu postojala.
I danas ima živih primeraka ove endemske vrste u okolini Toplice (Dobrič) i Negotinske krajine, odnosno gde god ima "Šopova".
To su iste one vrste (bilo je toga dosta u štampi) koje spavaju i dan danas sa rođenim snajkama. Sela koja i danas neguju ovu tradiciju su: Pejkovac, Samarinovac… Ima ih još nekoliko al sam zaboravio imena.
Strndžanje je nekako izgubilo na popularnosti otkako je izmišljena sida.
-Odakle ti je verenica?
-Iz Pejkovca!
-Auuu, pa dole se ni prasići ne uzimaju, a ne žena.
Preuzeto sa http://vukajlija.com