Идеал у нестајању. Подсетник на нека боља и једноставнија времена.
А данас? Не, није довољно што су цене све више и више, што квалитет пива постаје раван мачећој пишаћки, већ поврх свега морају да ти непотребно загорчају живот и том повратном амбалажом.
Разноврсност флаша чини се никада није била већа: Лав, Старопрамен, Бекс, Зајечарац нови/стари, разни Хаинекени, курци палци… Све различито. Само оћу један вопс, ало! Па ‘де да ти нађем амбалажу од 0.6 за Апатинско, семе ти јебем крваво? Нећу да ти плаћам кауцију, а свакако не долази у обзир клошарење испред продавнице док се не искапи жељена количина. Шта ка’еш, да узмем од два литра? Мрш бре! Зашто не могу лепо као човек да пазарим Лашко, без непотребних заврзлама? Да ли заиста много тражим? Зар је све до тог степена отишло у мајчину?!
Флаша. Једноставна, досадна. Браон или зелена. Запремине 0.5 литара. Хладна, савршена. Довољна.
Preuzeto sa http://vukajlija.com