Spekulativni motiv roditeljstva

Предвиђање будућности и улоге родитеља карактеристичан за скоро све младе људе. Некад кад забодеш пиво у парку, а поред тебе пролази млади ћале и шета клинце, деси се да почнеш да замишљаш себе у тој улози. Или кад чујеш комшијску децу ујутру у шест како хистеришу што још није почео Сунђер Боб. Тад увераваш себе како ти то нећеш да дозволиш. То је то.

Е сад, постоје две главне карактеристике везане за овај феномен:

1. Свако себе замишља као до јаја родитеља, а децу као до јаја децу. То је тако по дифолту.

2. Нелагодност која се јавља код мушких спекуланата, а везана је за женску децу. Нема ништа горе него да замислиш своју адолесцентну ћерку, припиту и у друштву напаљених тинејџера. Свашта ти прође кроз главу.

– Брате, размишљам нешто скоро… Знаш ли ти какав ћу ја отац бити?

– Какав?

– Најбољи! Деца ће ме обожавати, просто видим то.

– Хехе, а и ја сам размишљао о томе. И ја ћу да будем баш до јаја ћале.

– Хехе. Кад клинац порасте мало, па играм фудбал с њим. Па уземем годишњи, одведем жену и децу на море. Па се купамо тамо, водим клинце на сладолед, учим их да пливају…

– Е, то ти је живот.

– Да. Па после кад порасту, водим их у школу, помажем им око домаћег. Па усмерим дете ка спорту, да се развија правилно. Вероватно неко пливање, тако нешто. Хоћу и да буду самостални. И после исто тако, нећу да им браним да пију и пуше. Нека их, тако сам и ја кад сам био млад.

– Е јес, да пуше.

– Па шта, брате. Провалиће они да не ваља то.

– А шта ћеш ако будеш имао само женску децу?

– Што?

– Па, брате, оно… Замисли имаш сина, па га видиш како шета неку цуру. Све ти дође мило. Па још дође код тебе и каже ти: Ух, ћале, како сам јебао ону малу ноћас! Хехе, син је то!

– Хехе, истина…

– А замисли дође ти ћерка тако, па ти каже: Ух, ћале, како ме Пеца одвалио од курца синоћ, још ме пичка боли!

– Добро, бре, сељаку један! Па нећеш тако с дететом да причаш! Јеботе, какав си ти ретард…

– Ја ти озбиљно причам. Зато ја нећу женско, само мушко. Теби свеједно?

– Нормално.

– Е, а замисли онда дођем ја за викенд код тебе с децом. Нисмо се видели десет година. И ту роштиљање, пиће, зајебанција, а овај мој мали увати твоју ћерку и убије је од курчине, тако да јој…

– Ало, бре! Ти гледаш да ти развалим ту вилицу погану?!

– Шта ти је?

– Шта шта ми је! Шта шта ми је! Кога да јебе твој син!?

– Брате, ти си пуко. Зајебавам се, кој ти је курац!

– Па шта се зајебаваш с тим, није то за зајебанцију. Јеботе…

– Ти ко да истина имаш ћерку.

– Ма јеби се.

краћа пауза

– Он да јебе моју ћерку…

– Још размишљаш о томе? Рекао сам ти да сам се зајебавао.

:имитирајући глас саговорника: – Мој син јебе, њењењењење, јебач, њењењењење.

– Ц, који си слепац.

– Ти си слепац. Твој син јебач! На кога?! На тебе? Ти си јебао задњи пут док још евро осамдесет динара био! Следећи пут ћеш да јебеш кад опет буде био осамдесет динара! Значи никад!

– Пуши курац, јебала те деца.

Preuzeto sa http://vukajlija.com